Српски сион

Стр. 52.

Б р . 4.

па и еам Шлајермахер преноручу.је, као да је Христос само био обамрво; уз то би све то била права саблазаи за морално-релиђијозну свест. Исто се тако не може релиђијозна свест задовољити ни са Штраусовом тврдњом, ио којој поновна Христова привиђења (визије) не би ништа друго била, до ли плод индивидуалних фантастичких уображења, појединих последоватеља, што је опет за науку иста така загонетка, као кад би прихватили мишљење Вајса, Ниднера, Евалда и других, по коме је то све плод објективног уплива нреображене личности Христове на нарав и чуства ученика. Но и при самом дословном схваћању чудесног Христовог ускрснућа мора се свакако допустити, да је моћ којом се нреображени Госнод својима приказао сасвим и битно различитија била од рне, коју су они у њему спознали док је у њиховом кругу живео и учио. Ноближе опредељење тог чудног догађаја остаће међутим и на даље тајанствено, и слободно нека сваки себи на свој начин то тумачи — у колико се само то не би косило са хришћанском вером (?) — еамо кад стоји непобитно оно, што је најважније, а то је. да су ученици Христови тог чврстог, несумњивог и непоколебљивог уверења били, да се њихов Господ не налази међу мртвима, већ је са преображеном славом продрво из смрти у живот". Да чудно ускрсиуће Христово може „слободно сваки себи на свој начин тумачити у колико се то не би косило са хришћанском вером", то може рећи само расуло протестанства, које је још у почетку творцу му велике бриге задавало, а данас би над том поцепканошћу горко уздахнути и ироклети га морао. Како се збило чудесно ускрснуће Хриетово, то је св. васијонска црква потпуно и једном за свагда непоколебивом вером и науком својом учврстила и протумачила. А да та вера не смета п најнаучнијем образовању и да јој се човек и на таковом ступњу покорити може, служи нам најбољим примером .Тован Емануил Фајт,* доктор медецине и доктор богословије, иначе човек од велике науке и правог образовања. Па нека, нам буде дозвољено да овај наш чланак попунимо и украсимо цитатом једним из његовог знаменитог дела: „Прорицање и вера", што зацело неће бити неугодно * Јоећапп Егаапце1 УеНћ, ЕћгепНошћегг шк! Бошргес11§ег. ни онима којима је то дело познато, за љубав оних, код којих то неје случај. Сва предавања своја. удешавао је тај славом увенчани проповедник на такав генијално ориђинални, а уједно и научни и популарни начин, да је имао силна и благодетна уплива у најширим круговима као и у свима сталежима; таким духом дише му и више споменуто дело из кога вадимо ово: У половици прошастога века живела је на филипинским острвима међу осталим шпанским насељеницима нека девојка, која- се неје предавала сујети, нити је ласкање могаше заслепити, и ако је, где-год се појавила, освајала младост лепотом својом. Једанпут добије она писмо из кога продираху најскуиоценији мириси гласовите Индије. У писму је обожаваше млад неки племић подастирући јој заносна осећања своја. Посред навале тих сласти, она спали пиемо, скупи сав пепео у гомилу, замота га брижљиво, запечати и пошље га, дотичном младићу са натписом да ће одговор на његово писмо наћи у унутрашњости њене пошиљке. Намера јој је била да га опомене на стару изреку: „не смећи с ума да си прах и да ћеш се и оиет у прах повратити " Разуме се, да та опомена има тај смисао, да охолост, уображеност и поноситост људску што јаче понизи предочавајући тим јаче нролазну ништавост земаљске славе. Само је питање да ли она у овом негативном облику, износећи нам пред очи само слабост и ништавост, корисно и целисходно делује, да случајно кад и кад не изазове — према расположењу смртних — сасвим противан резултат. Код сензуалиста наилазимо на изреку од још пре толико хиљада година. коју су они на основу пролазности свега што се у свету појављу.је учврстили, а која гласи: „Из ниигга смо постали, и ништа ћемо и онет бити, као да нас неје никад ни било; дах наш је исто што и дим на пламену, а мисао (свест) је варница коју је ускресало покретање срца; кад она утрне, онда се и тело распада у пепео, а животна моћ (Вег Ееђеп8§е181) исчезне као лаган зрак."* Против ове теорије устао је * „Мко слл10сл8чанни> рожд«нн еслш, н по с«л\х к8д«л\х гакож« н« ек1кш« : пон«ж« дмл\х дм^ани к*а ноздр «)('а нашн^х, н слоко нскра к*а дкнжшж сердца наииги': енжс о\тасш«н пспслх кбдстх т'кло, н д^х нашх разлитсл жки' л\агкш козд8)(х. а (11рел\бдр. Оолол\и'нн гл. II. 2—3.). —