Српски сион

Бр . 5.

„СРПСКИ СИОН

Стр. 73.

Острогонске, а и ова више никад неће га моћи имати. Узрок овога брзога нроиадања не може се тражити у маленом броју душа. Јер историја сведочи, да их од времена уније никад знатно није било у овим варошима. Не може се тражити узрок ни у материјалном стању, јер се зна, из рачуна и грунтовница. да никад већег иметка дркве ове нису ни имале но^ сад што имају т. ј. до самоуправе њихове. А ако је онда који иметак, н. ир. кућа, вредила 1000 ®ор. та данас вреди 10.000 Фор. Па од куд тако нагло затварање толиких цркава? И то све из разлога, што нису у стању свештеника издржавати! Цркве које се нису могле нозатварати у време турске најезде и грозне уније, да се данас, по-

-—»Ар?

• Б Е Ј1 Е Ш К Е. — (Архидијецезална коноиоторија.) У седннци архидијецезалне консисторије, држаној дана 24. јануара (5. фебруара) о. г., под председништвом Љегове Светости през^за. Господина Патријарха сриског Гворгија, од важнијих предмета предузети су п решени ови: Отпис кр. хрв. слав. далм. земаљске владе одела за богоштовје н наставу од 19. (31.) јануара о. г. бр. 614. којин је свештеник Александар Живановић, на предлог ове консиеторије именован правим учнтељем вере, иравославне вероисповестп, на кр. гпмназији, реалци и с њом епојене внше девојачке и учитељске школе у Осеку, с деветим чиновним разредом, с плаћом од 900 фор. и с осталим за учитеље средњих училишта у краљевинама Хрватској и Славонији законом установљеним беривима, — узет је на знање, а именованом катихети издан је декрет с тим, да своје звање одмах наступити има. — Поводом високог отписа исте кр. земаљске владе, од 18. (30.) јануара о. г. бр. 13.438. којим умољава ову Коисисторију. дајој саоишти своје мњење у питању: да ли се сме дозволити, да пароси на дан св. Саве из цркве воде школску младеж изравно у школу у процесијама, пак да онде песмама, декламацијама и говорима славе св. Саву, — док се католичка младеж, ма да је у већини, отиравља кућама; — закључено је: цретставком на

ред бољих околности, иозатварају! Биће тожз узрока а ваљало би га истражити. Његовој Светости вечита слава, што је стањенеких цркава, до сад тако рећи заборављених,, испитати дао, и што им стање уредити жели.. А уверени емо, да ће се све учинити, што се учинити може и у погледу таквих цркава у будимском протопресвитерату. * Г. Лукијану Богдановићу архиђакону хвала на озбиљном труду и поштеном послу, како га ми не видесмо, до сад, од наших извиђача, ма да се непреетано но малаксалима парохијама окрећу са познатим ио црквен живот резултатом. — о * Већ еу у погледу том учињене неке одредбе. Смрт једног комисијоног члана је задржала изведен.е тих одредаба; али ће се оне извести што пре буде могуће. Ур.

——

вис. кр. зем. владу. одео за богоштовЈе и наставу. замољено мњење истој саонштити с тим. да је на основу историјских података и позитивних регаења Архијерејског св. Синода од г. 1774. н 1786., заштитништво св. Саве над српским народом у опште. а над школом нонаособ признато и угврђено, каошто је установом § 10. бр. 9. сл. в.) школеког и наставног реда. пзданог вис. владином наредбом од 15. јула 1889.. бр. 6798 и свака „процесија" (лптија) са школском младежи у школу дозвољена н законо гарантована; а установом § 10., бр. 8., сл. а.) истог школ. и наставног реда сасвим оправдано недржање школске обуке, на дан св. Саве, нн са католичком школ. младежи, ма да су она и у већинп, у местима где има православна парохијска црква. односно парохија, која може већ знатнији број деце у школу послати; надаље је закључено на основу преднаведеног и с обзнром на карактер данашње опште пучке школе замолити високу кр. зем. владу, да се у изглед стављену, нормативну наредбу не унесе намишљена одредба. по којој би се св. Савска свечаност дозволила само у оним школама, у којима су деца искључнво православна, већ да се то дозволи за све пучке школе оних места, где нма нравославни српски нарох, у извесној мери и у онима где нема цркве и нароха, а учитељ је иравославне вере, а где има ио досга ученнка иравослав-