Српски сион

С тр . 122.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 8.

(по Дворском Декрету од г. 1816 и 1885.) ајош мање у једну секту прелазити. Кр. котар. област није удовољила мојој пријави и молби, држећи се чврсто и строго речене наредбе, усл.ед чега ноднееем призив на кр. жупанијску област у Вуковару и од исте добијем путем котарске области следеће решење: Број 2674/ех 1895. Велеславна кр. жупанијска област жунаније сремске у 1?уковару изволела је одписом од 13. Фебруара 1895 бр. 19830 ех 1894 амо приопћити следеће решење: ,— Решавајући извјешке од 24. новембра 1894 бр. 16880 о утоку источно-нравославног нарохијалног звања у Ст. Пазови против тамошњој одлуци од 23. октобра 1894 бр. 15446, којом та котарска област није обна:кла сљедбеницима секте назаренске Петру и Кати Иванчевићу, затим Манојлу и Јелени Мишчсвић наложити, да имају своју дјецу ио обреду источноправославне цркве крстити, — кр. ова жупанијска област обналази, давши мјеста утоку, нанаднуту њим одлуку преиначити, те одлучити, да су Петар и Ката Иванчевић, затим Манојло и Јелена Мишчевић дужни своју новорођену дјецу окрстити дати у источно-православној цркви, којој су они још и данас законити припадници, Тумачење §. 2. наредбе високе кр. зем. владе од 15. децембра 1893 бр. 8940, по којем се дјеца сиоменутих родитеља не могу силити на вршење вјерских чина, није изправно. јер упмтна дјеца не могу никако сиадати мод шјам каквих „сљедбениках", све док не навргие своју 18 годину — а дотле пак морају та дјеца сљедити вјеру својих родитеља, те морају и окршЛена бити. Смисао цитиране високе наредбе не може бити тај, да се њоме штшмаже безвјерство — што би настугшло када дјеца неби крштена била, те када би нолазећи школу а неимајући никакве вјерске обуке настојала и осталу школску дјецу к назаренству привлачити.

То окрштење ипак не протуслови установи § 4. цит. наредбе, по којој се дјеца иазаренских сљедбениках имају убиљежавати у уписник кот. области, пошто је то само из обзира Лудоредноредарствених одређено. 0 чему се кр. кот. област уз привитак списах под ./. овога предмета даљега уредовања ради убавешћује тиме, да је проти овој рјешитби, која се има приобћити источно-православном парохијском звању у Ст. Пазови и споменутим сљедбеницима секте назаренске, дозвољен уток незадовољној странци на високу кр. земаљску владу, одјел за богоштовје и наставу у року од 14 дана нрописаним молбеним путем." 0 чему се велечастно србско нравославно парох. звање, Петар Иванчевић и Манојло Мишчевић сви у Ст. Назови убавешћују. Кр. котарска област У Ст. Пазови, 16. Фебруара 1895. Кр. котар. нредстојник М. II. МихајловиБ с. р. Овако дакле решење кр. жунан. области може заиста служити као норука целом свештенству у сремској жупанији, усљед кога морају се новорођена деца сљедбеника назаренских крстити и у матрикуле крштених увести, те још додајем и то, да овако решење служи кр. жуп. области у Вуковару на велику част а свештенству на велику утеху и умирење* Стеван Шими! парох ст.-иазовачки. * И тако, ето, и опет доказа, да смо ми имали право, а не 1\ Огњан у „Новом Времену" и сви они, који друкчије тумачише наредбу кр. земаљске владе, а не као што је схватисмо и протумачисмо ми у прошлогодишњим бројевима овога листа. Сад треба изазвати још виша решења у питању конкубината назаренских и у питању сарањивања назаренских сљедбеника; пак Ке наредба бити потпуно разјашњена. А уверени смо, да ће кр. жупанијска област и у овим нитањима издати решења у досад показаном правцу и духу, као што смо уверени, да ће и висока влада та решеаа увек и потврдити. Ур.

Лослато нам је, те ево и соотитавамо следеЛс:

писмо дра Емилијана Ради&а-Соколовачког <1<11о МесиБ Бршац 25.јануара 1895. универзитетском професору Филозофије Л. К. у Б. о би&у Бога. Недавно говорисмо у једном друштву нозва- филозофској теми, наиме о бићу Вога. 'Гом приних стручњака, у ком и Ви бесте, о најтежој ј ликом нретресано је ту скоро све, што је до