Српски сион

С тр. 13Н.

В р . 9.

Те по правди, он подели... Млађи доби. његов део, Па нанусти родитеља, Задовољан и весео. * * ❖ Блага доста, снаге доста, А у срцу пустих жел.л Поред блага, лако ј' наћи Увек добрих пријатеља. По свету је тумарао Живећ' бурмо, живећ' слатко, Ал' с памети своје луде, Улч*иван>е — би му кратко. Кад је благо расточио, Шта ће јадник, сад да ради? Блага неста, а мучно је Борити се, тешком глади. Тумар'о је тамо, амо, Немајући комад кру^а, Напослетку, шта да чини? Свиње другом, хајд' да чува... Мучио се љуто, горко, Сиротов'о сииак јадан, П])ебиј'о се пемилице Патио се, — жедан, гладан. Па кад муке додијаше Сред и.егова худа стања, У глави му севну мис'о Синовскога иокајања „У мог оца, свега доста, Чега тужан, да се латим? На дому ми изобиље Ја се 'вако, љуто натим! Ох, не могу 'вако даље, Тешко ми је души мојој, Мене вуче топла жеља, Да се вратим кући својој " Што иамисли, то учини, 1 Га ноге се лаке диже, Па с нросјачком торбом празиом, Блудни синак, кући стиже Пред оца' је изашао, Па ничице пред њим пао, А у тузи преголемој Он се горко заплакао „Оче!" синак зборит ноче, „Згрешио сам. ти ми прости, Ја те волим, па те молим: Буди мени на милости. Ја достојан тебе иисам,

Нити ми је же.Ђа друга, Место сина. ти ме прими, Да ти будем веран слуга!" Оцу срце омекшало, Беше човек пун прлина, Сажали се, смилова се, Грли. љуби прима сина... „Дела децо, чили момци", — Тако отац, слуге зове ..Част ми вељу онремите, То ми данас, срцу гове. Дајте чаше и пехаре Сипајте ми рујна вина, Синак с' нађе изгубљени. Раздраган сам од милина." Момци жељу испунише, Латише се носла журно, Све на двору раздрагано, А весеље тече бурно. Ф * * У том стиже сииак други — На послу је неком био Па кад виде шта се збива, Од чуда се скамепио. На груди му сета нала, Па га тишги, иа га мори, Оп нред оца смело стуна IIа овако оцу збори: „Оче драги! ја те слушах, Увек сам ти верап био. Па за моју верну счужбу Кад си мене паградио? А мом брату части дајеш, Што је благо расточио Је ли право, оче драги, Је л' милости заслужио?" „Послушај ме," — рече отац, ,.Не буд' киваи, чедо моје, Васколико благо силно, То је моје, ка и твоје. Ал' данашп.и, сиие, данак, Нек' иам свима буде мио Јер ти братац мртав беше, Па је онет — оживио; С' права пута, ои је санГо, Изгубљен се — оиет напГо; Поклизнуо — у грех пао Ал' искрено с' — покајао!" * * *