Српски сион

,СРПСКИ СИОН." С тр . 137.

вр . 9.

0, дивите се, господо, том оцу и матери, пгго са својом дечидом просе благослов од Бога! А може ли се замислити лепша, молитва, дирљивија и сигЈрнија, да ће бити саслушана? Свете недеље и празници светкују се најподробније, и ниједан члан породице, без правог разлога, не сме да не присуствује светој литурђији, да се захвали Господу на доброчинствима нримљеним те седмице, и да се препоручи за нова. За часних постова видимо целу породицу, где прима свету причест, и однаша кући Христа Сиаситеља. да им буде угеха у тескоби и невољи, и небесни сведок њихове среће и весеља. Да, у срећи и весељу, јер та породица зна за срећу и весеље. Она суделује код оних забава и весеља, која релиђија дозвољава., која оиорављају и учвриЉују дух, и која су „сутра, без гриже савести." Да, у тескоби и невољи, јер та породица зна и за њих. Али, кад оне наиђу, сви заједнички сноее бол, на им је та опћа симпатија јака утеха, и они тако свакој тескоби и невољи лако одолевају. У такој хришћанстој породици вазда се налази као утешитељ сам Христос Спаситељ; таке породице нису никад напуштане и изврг* нуте разним очајањима и — самоубијствима. И напослетку, кад надође онај последњи час, кад се умрети мора и растати са свим, што иам је мило и драго, онда је ту моћна тешитељка рели^ија, која ублажује и ослађује тешке болове, растајуће се душе и срца. Каки нам се нризор ту указује при одру самртника 1 Ту, док свећеник проповеда умирућем божанску реч, дотле му породнца одговара са сузним очима и молитвама нуним небеске уте. хе, за умирућег, на уснама. И одједном све

умукне, да чује задњу речцу старог оца ил ма.тере; речцу изнемоглу, једва чу.јну, или речцу, која се — никад не заборавља у нородици. А умирући исправи се носледњи пут на постељи, подигне очи к небу и благосиља децу као Јаков, са речима: „Дечице моја,. до виђења —. до внђења тамо горе" ! Над гробом се подигне крст, а око крста прикупљају се браћа, сестре и остала родбина, да ту обнове своју међусобну љубав и да се оснаже за добра дела; да разведре и осветле свој зановљени породични живот на светлости Божјег осмејка, који се сија поврх гроба праведника. Ево вам обрасца; то вам је породица са релиђијозном иодлогом. А сад вас питам, господо, која породица нружа лепши призор породичног живота? Да, ви морате признати, да весеља и радости релиђијозне породице више вреде од оних (ако их тамо има) у нерелиђијозној породици; да је у тескоби и невољи вазда, ближе утеха код релиђијозне породице. Даклем мој је закључак ово: Јасно је као сунце, да ничим другим, но: једино са рвлиђијом постизава се истинити идеал шродичног жџвота. Јест, господо. треба очувати иородици онај темељ, на који ју је поставио Хрисгос; треба се равнати по оним нородичним законима, које јој је Он дао. А тада ће, господо, владати у нородици ред и срећа; она срећа, која, као што је рекао св Августин, „нпје ништа друго, но спокојство у реду. 1 ' Тада, о господо моја, биће породица, а ја из дна своје душе и срца желим, да буду таке и ваше породице, веран образац неба, истинита слика раја. &

ПРИЧА ХРИСТОВА.

(Еванг. по /1уки гл. 15. ст. Неки човек, богат беше, Умео је блага стећи, То су сиици добро зна.чи, Те ће млађи оцу рећи: „Оче, драги! већ одавиа Жељу сам ти рећи хтео —

II 32) Од имања васколика, Ја те молим, за мој део." Отац жел.у саслушао, — На срцу му јади велш ,. Па кад синко, иије друкче Нек по твојој буде жељи!"