Српски сион

К р . 23.

„СР11СКИ СИОН."

Стр. 381

става биће твек неодлучан, несигуран, колебљив, протуслован сам у себи и према чињеницама, које они збрисати не могу; биће то увек и једино сз'д скроз на скроз неправилан. Јер из сваког слова њихових судова избија ће п од сад нред очи личан расположај њихов нрема данашњој иоглавици дркве, као што избија и у редовима уводног чланка у 64 бр. „Браника - '. Утисди таког расноложаја нису никад нп на част ни у хатар он.Јга, ко им даје маха у стварима ошптим Нека попггованн либерални генерал-штаб направи математичку билансу о добрим делима дана.шњег иатријарха, нека срачуна његова материјална и морална дела, ко.ја је учинио, која чини и која је вољан учинити, како на пољу наше автономне управе, и автономних иниггитудија. тако и на пољу просвете; нека то учини вше 1га е* §1пс1Јо; нека узме у рачун и своје властпто нризнање његових ноступака, у помињаном свом уводном чланку побројаних, а нека не изгуби из впда и оно ћотшев вити8 и оно ћотјпеб е8118 —; нока не заборави још много тота, па руку на срде и иризна ће: да би за патријархом Бранковићем имао рашта данлакати п народ п дрква. на и поштовани генерал-стаб као члан тога народа и дркве, ако не као члан либералне странке. Да, као члан странке не би се заилакао, јер се иатријарх Бранковић није ослањао на либералну странку, као што се не ослања нн на једну. А није зато, што српском патријарху н не могу бити на срду странке у народу, него делина — дрква и народ. Он хоће ослонда у народу. али не из руку ове или оне странке, него на основу својих дела. А да ли он има ослонда у народу или нема? На то иитање имао је нрилике народ да проговори кроз своје претставништво г. 1890 и 1892 На то нитање и нису надлежне одговарати иоједине странке, а још мање појединн људи. У колико срнски натријарх нема ослонда у своме народу, томе је припомогао и иоштовани либерални генерал штаб; у колико има, стекао га је сам собом а својима дељима. Јер зар је, да се утврди ослонац српском патријарху у народу, речено и ово: „Патријарх Бранковпћ умствовао је: када је слободно католичком епископату гласати нротпв тих рефорама зашто да не би било слободно да то чпни н срнски (спгурно и православни)

епископат на челу са својим патријархом". А није тако. Него је тако писање „Браниково" инсулт на достојанство, на савест и свест нашег епископата. И још нешто, тако исто гадно, је тиме учињено —нрема нашем епискоиату, а нгго ћемо ми прећутати, јер држимо да се бар тако што није хшело учинити. Не, ни;е тако! Него је православни срнски епископат на челу са својим митрополитом патријархом не само гласао увек нротив дрквено политичких рефорама, него се и са иознатим претставкама борио иротив тих рефорама за то, што му је то налагала заклетва црквена. и дужност православне црквене савести. И све то, п све још друго заслужило је, дакле, зар, да се српски епископат и сриски патријарх ирикаже у служби имитадије римског епископата, да се том имитацијом — и нехотнце — потказује .... Ето, тако се дижезар ослонац српском патријарху у народу баш од оних, који жале, који му весело хоће да пребаце, да тога ослонца нема. Не тако — не тако! Јер тако не чине они, који патријарху српском желе ослонца и у народу, као што га мора имати и у државној влади. И другп постуиак, поступак и држање у ствари шандорске онштине дао би нам разлога да посумњамо, да ли штована господа либералног генерал-штаба искрено желе сриском патријарху ослонца и у народу. „Браник" је све до данас у тој ствари ћутао, осим што ,је донео као и остали листови односну изјаву Патријархову прошле, и одлуку саборског одбора од 17. маја ове године. Свакако ни.је то чинио без разлога; али мн тај разлог не знамо, а но нашем личном уверењу тај је разлог требао ностати познат јавности Дозвољено нека нам буде да иитамо: је ли „Браник" ћутао: или шго је био уверен о оправданосги гњусне осваде бачене на срнског натријарха; или му је оскудица инФормације у спорној ствари спречавала јасан поглед у њу, те онемогућавала нравилан и одлучаи суд о њој; или је био уверен да у сиорној ствари пема критерија за осваде и подвале о учину, вбји се као шандорска ствар истиче,