Српски сион

Вт\ 34

„ОРИСКИ СИОН."

С тр . 567.

ног права. Незадовољан, е тим, црквени одбор може се нротив тога необзирања нритужити надлежној епархијској власти и потражити у иитању том начелно решење односно одредбу, а док ова не стигне, може

и има права свештеник без запреке употребљавати св. црквене ствзри у — дрквом дозвољене сврхе. Свако сметање те унотребе, сметање је и вршења црквенпх функција, а ово нодлежи и судском поступкт. & ЗАПИСНИК седнице бриговодства евештеничко-удовичко-сиротињеког завода држане у Карловцима дана 23. авгуета 1895. године.

Пошто је ио милоетн Св. Патријир.са Геор .■аја као врховног иатрона овога завода и по високом налогу истога иаређено, да се сазовс главна скупштина свих чланова овога завода нр дан 31. августа у Карловцима, то је и ова седница пред скушитипом од привременог деловође гос11. Г). Констангинови^а ради важнијих предмета на овај завод снадајућих, сазвана. У овој седници иррдузето је: 1.) Примљен је пзвештај о стању обвезница, које се налазе у каси код деловође; а тако исто обвезница, које се код Фишкала овог завода налазе. 2.) Мзвештај о одобреном и издатом већ зајму, а тако исто одобрено је и новог зајма до 2000 Форинти. 3.) ГГрегледан је списак свих ствари и предмета, који су својина овога завода. 4.) Пошто је главн 1 скуиштина овога завода но Његовој Светости Г. Патријарха Георгија за 31. авг. 1895. сазвана и овоме бриговодству у дужност спада да односне предлоге за исту скупштину спреми и иоднесе, то члан овога бриговоства ириседавајући парох иришки г. Стеван Моловић ставл.а еледећи нредлог: Како је ненз. удов. штатут но сабору нашем 1892 донешени од Његовог Величанетва одобреи и како ће на главној скунштини нашега завода ставити се нитање; је ли вољан овај завод наш односно његово нредставнипггво да споји свој фонд са новооснивати се имајућем фондом или не, то из разлога тога: што су наши оцеви и браћа овај фонд за само Архидијецезу основали; нгго .је блаженоиочивши Натријарх и основател. овога завода неумрли Архидијецезаи Ј осиф Рајачић изрично завео и установио овај завод за Архидијецезу и његово свештенство, односно љегове удовице; и што је не само он, него су толики добротвори његови изрично на фонд свештен. удовпчки Архидијецезе даровали многе прилоге и дарове, као блаженоночивши Патријар Гермап 20.000 Фор., поч. иар|>х кузмински Павле Мишчевић сву сво.ју сермију оставио на исти фонд од преко 2000 — 30°0 Фор , и многи други дароватељи за жпвота сво-

завода; што се најпоеле овај завод не може потезом једног пера ма чпјом руком збрисати — јер моје остаје увек моје, а не твоје — то он по саслушању многе браће старије, а но одобре^ву и санзволен.у многе браће млађе предлаже овоме одбору, да се од стране његове ноднесе одлучан предлог: да се овај наш завод из горе наведених разлога не сноји са новооснивати се имајућим и тим свеигг. удов фоидом , но да се и од сада као н до сад као засебни фонд ове Архидијецезе 1-држи, а сваком брату ове Архидијеце е остаје право и слобода, да се и иоред чланства овога завода у нови завод и фонд , за члана уписати може у коју класу који жели. Бриговодство усваја овај предлог једногласио с разлога номенутих и с разлога што бриговодство осећа се обвезано интенцији својих нрешественика, — основател.а завода овог — одговорити; и с разлога даље што Архидијецезални завод овај иенз постојп 48. година п што својоза пћи на успеху и задовољство свештен. удој впца н спрочади потиуно одговара. 5.) Даље је у овој седници предложио иарох госп. Стеван Моловвћ, да се за случај, ако би скунштина изразила се за овај иредлог, то да прп старој уирави нс остане но да се нова уирава еамостално установи и организира. У седници овој бриговодства били су сви члановн оспм једног.

Наша примедба. На молбу бриговодетва горе именованог завода саоиштнли смо овај записник дословце, како иам је достављен. У нитању сједињења архпдијецезалног пензијо ног завода са јерархијеким пензијоним фондом, који ће се основатн, ми емо своје мншљење казали, своје становпште заузели и означшш га у предирошлом броју. Мотивацпја нротивног мишљења, у заниснику изложена, нпје нас нп за часак, ннти поколебала у уверењу о оправданости нашега етановишта, нити још мање — уверити могла о разложности својих навода, о нрактичности иротнвног нам нредлога, а најмање о нлеменнтости и ширем погледу противног

га даровали су својс прилоге у корист овогаиаг сглновншта.