Српски сион

С тр . 568.

Бг. 34

Поводож такве мотивације приметићемо. за сада, само ово. Из првог дела мотивације излази очигледна бојазан, као да бп данашњи чланови нензијоног завода п архидпјецезално - носле нас — свештенство, односно њихове удовнце и сирочад. бплп оштећенп евентуалним сједшвењем иензијоних удовичких фондова. Та бојазан је неосновина. А нотнче отуда, што се можда п не помншља на, нитп с-е је на чисто са модалитетима п условима под којима би се сједињење могло нримити, те извршити. Имало се на уму само оио: , што је моје није твоје," те: иедам моје да буде и твоје; ако теби дам, нећу пмати ја. И ннје се нод прнтиском те уображене бојазни ни могло доћи до тога, да би сједињењем било: и мени н теби; да нлеменитост, свештеничка братска љубав и саучешће у горкој судби ие само архидијецезалних него цело-мптронолијских свештеничких удовица и спрочадп, у нме Бога п душе, у име пстпне хрпшћанске нам, свештеничке н братске љубави, — захтева, да не буде само мени кад може бити и мени и теби, па још без нкаквог одкидања од мене. А да тако бити може, то ће докавати цифре, кад се рачун о томе буде склапао н комбиновао. За екланЈже и комбпновање тога рачуна бриговодство архидпј. удовичког фонда нпје имало ни времена а нн средстава. Тај посао неће моћп свршити ни сазвана скупштина 31. августа о. г., јер и њој неће за то достати времена. Али држимо. да јој неће недостатн воље п смисла за тај посао. А неће онда.. ако не пође са предиоставке — као што је пош.то бриговодство —: да сједињење архжд. са јерархијским удовнчкпм фондом тражп од онога, да уступи нросто свој каиптал — па и онај легатарнн — јераршјском удовичком фонду, без пкаквих спецнјалних обвеза овога према данашњпм члановима архпдијецезалног удов. фонда, а у корист, уошите, свештенства архидпјецезе карловачке, које од почетка јерархпјског удов. фонда буде било чланом истог фонда. Таква предноставка је погрешна. Са ње је иошло бриговодство, п за то је дошло до свога предлога, са мотивацијом у записнику своје седнице нзложеном. Но излазна тачка у питању сједињења архпдијецезалног са јерархијским удовичкии фондом, са материјалне стране, треба да буде ово: архидијецезални удовички фонд вољан је сјединити се са јерархијским удовичким фонцом под условима. иогодбе, да, како данашњи чланови архидијецеза.гног удовичког фонда, тако н чланови јерархијског фонда из архидијецезе карловачке, односно њихове удовице и сирочад, у случају нрава им на пензију и приномоЛ добивају из јерархијског удовичког фонда ту нензију и нриномоЛ осим но уложеној чланаринској своти са оном иовишицом, која се — с обзиром на уступљени каннтал архиднјецезалног јерархијском удовичко.и фонду — а према средствима овога фонда дати ■ буде могла по шкали, која Ие ее нре сједињења установити.

У томе правцу мпслпмо мп, да бп требала скупштнна 31. авг. да закључак донесе, а да изабере пз своје седипце један одбор. којп бн нмао да пре- ; ма ннтенцпјп закључка, и нрема евентуалним пнструкцијама скупштпне израдп детаљан нредлог са пзвесним финанцијским нланом, те да га поднесе другој скупштини. која би тај нредлог са планом у претрес узела н по њемусвоје коиачно решење донела у нитању сједињења архидијецезалног са јерархпјским удовичким фондом. А одбпти то сједињење из разлога у мотивацнји записннчкој, значило би с једне стране крајну иовршност у .схваћању н решавању тога нитања; а с друге стране значило бн то недостојну свештенства нашег тесногрудост, која би. као што из наведене мотивацнје избпја. нзбила још на већу моралну штету из закључка скунштинског, ако бн ова то сједињење на основу те мотивације одбила. Тако нсто бп бно новршан и нреко колена сломљен закључак н онај, којн бп ирпхватпо п одобрио сједпњење, без нредходне штудије тога питања и без утаначења модалптета и услова. под којима бп то сједнњење требало нрпмити и извршитп. Да се избегне једно н друго, а учннн оно нгго и како треба, наше је скромно мпшљење да бн скунштина 31. авг. требала да учини. што мало час нредложпсмо. Наше је мишљење. да ће се моћн доћн до комбпнацнје, која би не с-амо оиравдала него и налагала жељено сједињење, а баш, оенм* општег ннтереса цело-митрополијског свештенства, спецнјалио и у питересу и на евндентну корист н данашњпх чланова архидијецезалног удовнчког фонда н архидијецезалних свештеника у опште, који ће морати бити чланови јерархијеког удовичког фонда. Други је део записничке мотпвације — иознвање на легате — не само неоснован, него и безиредметан. Сједнњење легатарних капптала п њиховог прихода са јерархијеким удовичкпм фондом ие може доћи ни у нитање, а по томе ни у оиасност какву на штету архидијецезалног свештенства. Ти легати — већ по своме опредељењу — као такови излучиће се од осталог капитала архидиј. удовичког фонда, те у случају сједињења овога са јерархијскнм удов. фондом, подаастиће сједињењу тек остатак архидијецез. } г дов. фонда. Легати, дакле. или завештаји, којн се садрже у архидиј. удовичком фонду. пошто се не смеју од свога опредељења отуђнватн, јер се безусловно мора решнектоватн воља и иамена легатара, завештача, - ти завештаји остају интактни. Те је, но тоие, другн део записнпчке мотивације, као што рекосмо, безпредметан; ои сам но себи отпада. У трећем делу своме — аг1 сар1;а1к1аш ђенеуо1еп^аш — ограђује се мотивација нротив: „брнсања једним нотезом нера." Но, али кад се зиа да је самом уредбом „о мировинском фонду за удовпце н снротну децу срп. правосл. свештенства у опсегу српске нравославне митроиолије карловачке" отклоњено и онемогућено нкакво „брисање" плн имиеративно сједињавање ностојећих удовичких фондова.