Српски сион
С тр . (>94
залних свештеника као чланова архидијецезалног фонца. А кад не би било чланова, за кога би поетојао тај фонд! Не би ли он сам себи био смешан, не би ли његова сврха била нромашена, не би ли зар тај фонд посгао илузоран и безпредметан? А да ли би се могла сама сврха тога фонда нроменити ? Ни онда не, кад тај фонд не би имао ни једног свога члана. А зашто не? За то, јер би сврха иосшојала. А иостојала би и изражена била, па и свога извршиоца имала у општем мировинском фонду. По утврђеним начелима иравне пауке о иметку намењеном извесној сврси, сврха тога иметка се не може изменити до год та сврха постоји. Та сврха у конкретном случају, као што рекосмо, ностојала би и изражена би била у општем мировинском фонду. Према томе, ако би, и кад би архидијецезални фонд изгубио могућност, јер остављен без чланова својих, да одговара сам но себи налењеној му сврси, он би се по природној нужности и нуждом околности морао. ео 1р§о, сјединити с општим мировинским фондом, као органом за достизавање и извршавање сврхе и намене, која је њему као таковом била одређена и намењена, а за које извршење би се он показао илузорним. И кад из овога извучемо и последњу к)нзеквенцију, онда стојимо иред логичном. теоретичком и практичном нужности, да "ће се не само чланарински капптали партикуларних, па и архидијецезалаог Фонда. морати временом сиојити са општим мировинским фондом" него да &е се у њ мораши слгти и сами легатарни каиитали њихови, макар § 28 мировинске уредбе и сматрао легатарне капитале нетакнутима. Сви су ти капитали основани у једну сврху. Њихово се опредељење не може, како по штатутима партикуларних фондова тако и ио наредби легата. измењивати све дотле, док ша сврха иосшоји. Ова не ће престати јер ће општи мировински фонд постојати Но престаће у своје време га18оп (1е {ге партикуларних фондова као такових, крај ошнтег мировинског фон.:а, и ти нартикуларни фондови мора ће извршавање свој« сврхе и намене тражити у заједници са општим фондом, заједно и са својим ле1'атарним капиталима, којн су намењеном својом сврхом сами ио себи иостали саставни део нартикуларних
СИОН." Б р . 42
мировинских фондова. Сабор од г 1892. је заборавио ту страну тога питања и за то је 28. §. мировинске уредбе по нгмием мишљењу донешен на погрешном једностраном становишту, а требао је гласити, да се партикуларни мировински фондови, са целим њима припалим иметком, од дана ступања у живот општег мировинског фонда имају с' овим спојити под условима, да сврха и намена партикуларних фондова не буде ничнм окрњена или онемогућена. Но узмимо, да управе партикуларних фондова закључе измену опредељена и сврхе својих фондова, према штатуту бар архидијецезалног фонда, ту измену има одобрити Његово Величанство. Усгавна влада неће никада, крај углављених и усвојених начела правне науке о иметку са установљеном сврхом (2теескга-пш&еп), а док иостоји оншти мировински фонд, преиоручити измену опредељења архидијец. фонду. Без те измене, а са данашњом сврхом, крај ошптега мировинског фонда, тај ће партикуларни фонд постати илузоран и безпредметан, и мораће се, дакле, ео 1рзо, спојити са општим мировинским ф (;Ндом, као извршиоцем сврхе и тартикуларним фондовима одређеж. Те ио томе што је требало одмах извести, путем уредбе мировинске, биће доцније по захтеву нужности, и саме природности. Тако ће бити, јер тако само може бити. Појмио то ко или не нојмио; било то коме право или не било. А кад бити мора, зашто да не буде са нашим благословом, који би бар доказао, да НсшГ широкик груди, да срца имамо, не само за себе него за све, за целину. III. Постати чланом архидијецезалног фонда не само да није нико пречио архидијецезалном свештенству, него му је то штатут тога фонда у дужност стављао. Па ако који од архидијецезалних свештеника није чланом тога фонда до сада постао, није то туђом кривицом, нгго немарношћу својом, немарношћу за своју породицу. Но тиме се изједначио у одношају своме према томе фонду са свештеницима осталих делова Митроиолије. Према њима дакле, ми немамо никакве веће обвезе, нити имамо и можемо имати братскије осећаје, него што их морамо имати и ирема осталој браћи нашој осталих делова наше Митронолије.