Српски сион

Стр. 794

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

О ПОЈАВИ УМРЛИХ по Чокеу (С в р ш е т а к)

А то сједињење биће, кад буде оиће вае- ! крееење мртвих свршетком овога свијета, т. ј. у доба за које знадн само Бог. Тада 1.е се срушити све оно, што саставља видљиви сви ет а устројиће се нови свијет, који ће вечно трајати, (II. Петр. 3. 7. 13.) Људска ће тјелеса, као и све остало у свијету, добити нову природу, биће као одухотворена (I. Кор. 15. 42. и даље) посгаће перигжадљивима (Гете.) Може ли дакле бити говора о нојави душа умцлих прије опћег васкресења у неком новом тијелу, које би било слично пређашњем у гробу иструхлрм? Ето св Писмо нас учи и св. наша нравославна дрква то учење тумачећи нам, тврди да не може. А ако би се при свем том нашло људи, које би и иоред овог учења дркве наше и св. Нисма, ипак тврдили и учили о нојави душа умрлих, онда треба да знамо да је то њихово учење нросто лудовање и утварање, и ти се онда таким својим тобожњим откривењем, о којем св. писмо не говори ни ријечи, стављају у ред презирања достојних лажних учитеља и сажаљена вриједних тумарала. Друго, на и сам наш разум, и он нам не ће дати да друкчије мислимо, но што је то Христос доказао својом убједл>ивом ријечи Кад се једном сви народи оразуме, кад се једном код свију народа свијест пробуди т, ј. кад једном људство почне мирније и равнодушније да размишља, одбаци ће празно уображење о утварама и духовима, као бапске басне од којих .је св. Павле чувао свога ученика Тимо теја. Сви просвјећени народи сматраху овака, уображена за несмисао и будалаштину, и називаху их иростим сујевјерјем, које у човјеку обесвећује достојансто најсавршенијег бића. Јер какав би појам могли ми имати о неограниченој премудрости бож.јој, кад би вјеровали, да Бог душама ношље смрти није опредјелио узвишенији нозив, него да оне од времена на вријеме уплаше ноћу какво старо плашљиво чељаде, или каквог сиромашног неразумног човјека? — Шта, иа зар бесмртна душа с оне стране гроба, нема важнијег и пречег носла, него да буде баук и страшило про-

стих непроевјећених људи? — Не, не, таке представе и таки нојмови у колико су нескладни у толико су још впше недостојни Божанства, које све љуби и све мудро уређу.је. Оно хоће, да га ми упознамо у његовој најузвншенијој премудрости. п зато је одредило душама умрлих много озбил.нији и узвишенији дјелокруг, него ■ што су ноћне неподопштине и аветињска страшила, као што неразумна, свјетина мисли у свом наивном уображену. На и све за истину издате басне и приче о појави душа, пуне су бесмисла и будалаштине. Измислител.и таких лрича својим уображењем виде душе умрлих не само у неком новом тијелу, него шта више и у новом одијелу, већ како је обичај да се у ком крају носи. Ннко још нпје видјео обнажена духа Јер ако се душе л.удске могу видјети, онда да лн и одијело што га овдје на земљи носимо, има душе да се заједно појављује? Илп ко прави духовима одијело пошље смрти, но кроју и боји, како је нокојник имао обича.ј да ћоси? Треће, да запитамо и искусгво знаде лп оно што гођ о појави душа ношље смрти? Али зар и искуство може што друго да каже, него што је рекао сам Иеус, и него што нам разум говори? Само незналиде, само сурови непросвећени народи, само живчано болесни људи или страшљивди, само људи са врло живом уобразиљом имају и имали су од искони носла са басна^а и причама о утварама, вјештидама вукодлацима и духовима и другим ноћним нриказама; али никад умни нросвјећени народи; никад увиђавни, искусни и одважни људп. Нека Је далеко од нас свако нехришћанско, науци Христа Спаситеља противно вјеровање о појави мртваца, о утварама, о вјештицама, вукодладима, вампирима или како их још називају усијане фантасије/ Нека је далеко од нас оваково нехришћанско вјеровањ?, које је као сујевјерјс нреласком иростог народа јудејског и незабожачког, иренесено с њима заједно у Хришћанство. Није довољно, да ослободимо само себе од тог лажног уображења н вјеровања, које вријеђа саму светост божју. него прпје свега треба