Српски сион

„СР11СКИ СИОН."

десне стране и седе крај ногу његових. Који ли је толико достојаи, толико блажен. да би се назвао братом Христовим у онај страшни час, кад ће се ужаснути и затрентити и сви Анђели и људи? Зар није за тебе таково име много више од свега блага, свега богатства, свију злаћаних венаца? Косудакле такови, да им се дивимо ? Ко су дакле такови, да их хвалимо? Ко су дакле такови, да им позавидимо ? Ко су ти. који ће на та.ј страшни дан и у тај ужасни час, што доводи свакога у трепет, нрећи Христу смело, слободно и без бојазни, као оцу своме и искреиом другу свому, тврдо уверени и знајући, да ће их он нримити као синове и искрену браћу своју ради тога, што су му верно служили и сачували заповеди његове ? Којијеонај иресрећни и преблажени, кога ће Госнод Исус Христос, седећи на свому царскому престолу, примити га и предусрети га радосна лица, задовољна иогледа и пријатна дочека, дочекати га очинском искреношћу, нривући га у тонли загрљај свој, љубити га и ласкати му као милом сипу своме, који му се после многог и дугог времена новратио из туђине, и рећи му овако: угодаи ми је долазак твој, верни и добри друже мој; угодап ми је долазак твој, хранител.у мој и иокровитељу мој. Благодарим ги за добро расположење твоје и пећу пикада заборавити љубави твоје. Сећаћу се свагда, колико си ми само добра чинио ти. Сећаћу се, како си ме само тешио ти За тим говорећи му тако, ухватиће га за руку и носТавиће га на средиии иснред читавог оног грдног скуиа, иснред Аиђела и Арханђела, испред Свију Начала и Бласти, иснред нророка и нраведника, иснред аиоетола и преиодобних, и ноказујући руком на њега, рећиће гласно : ево овај човек, кад год ме је видио гладпа, он ме је нахранио; кад год ме је видео жедиа, оп ме је паиојио; кад год ме је видео дрх ћућа од зиме, оп ме .је заоденуо; кад год ме је видео страна, он ме је примио у

дом ; кад год ме је видео болна, он ме је неговао; кад год ме је уводио у дом свој он ми је свагда прао ноге моје, испирао је ране моје, тешио ме је на одру свом; кад год ми је отварао двери дома свогм, он ме је свагда предусрегао радосно, усрдпо ме је тешио; кад год ме је видео у беди он ме је избављао из ње; кад год ме налазио у тавници, он ме је искуиљао. За то му ето ја и говорим: добра слуго, добри и верни, у малол био си ми вераи, над многи.и Лу ше тоставити: у(ји у радост гостодара свога. (Мат. 25. 21), наслађуј се утехама раја мога, уђи у царство Господа твога, уђи у живот вечни. II неће само то рећи Господ Исус Христос онима, који су му угодили и верно послужили, већ ће их понудити, да заузму места, и он ће их сам служити. Да би се и ми могли иаслаћавати таковом славом, таковом ночашћу и радошћу, то будимо свагда милостиви и човекол.убиви према беднима и невољнима, брииимо се и помажимо онима, који се иалазе у нево.љи. Као што дрво, кад се засади у добру земљу, доиаша сваке године обичио рода, тако ће исто и дела милоерђа, не само сваке године. већ и сваки дап доносити нам обилно духовиих илодова; слободу пред Богом, опроштај грехова, друштво Анђела, чисту савест, радост духовног славља, непоколебиву наду, пебеска блага која је прииремио Бог за оие, који га љубе и који са радосним и пламеном душом очекују милостиви долазак његов, кога дај Воже да се удоетојимо сви ми. нрожививши угодно данашњи живот свој, а тако исто да дочекамо и вечпу радост оних који се спасе благодаћу и милошћу истинитог Бога и Спасител.а иашег Исуса Христа, коме нека је слава и држава, заједчо са Оием и св. његовим Духом у све векове. Амин. С ЈНЈског превео Алсксадар Т.ур1и&, иарох.