Српски сион

Бр. 4

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 55

ством самоодржања у појединим државама, које су морале бранитн своју самосталност. Али римски катол-ицизам, ставши једном на лажно земљиште завојевања и тираније, није внше ни пред чим ирезао. На уста свога најискренијег иредставника, иапеГригорија VII., нзразио је мисао, да су ноједине државе производи неиравде и незнабоштва, да власт светских господара нема божанске санкције, да су у власти кнеза овога света-ђавола, да једини господар, чија је власт од Бога, јест само пана. . . Држава се никако не може саживити са таковим начелима римског католпцизма. Сам инстикат самоодржања и иротив воље је присиљава, да је неирестано на стражи против тежњи те црквене системе и да јој ограничава неносредни утецај на опћи државни живот. Пошто се ипак римски католицизам, по самој суштини својој, не може одрећи тих жеља, природно је, да мора понићи судар између цркве и државе. ... Уз то је особито значајан тај факат, да је та борба поникла не само у недрима држава, које су по својим нацијоналним и вероисповедним начелима непријатељ римском католицизму, него и у недрима самих римокатоличких држава. С римским католицизмом се морала боритн не са-мо протестантска Иемачка, него и католичка Француска, католичка Италија, католичка Белгија, православна Русија. Римска се црква не слаже ни с једним обликом управе: ни с монархичном Русијом, ни с конституцијалном Немачком, ни с реиубликанском Француском. А то је врло разумљиво, — јер принцип римског католииизма, одбацујући државу, одбацује п све њене облике, иризнајући само једну свеопћу теокрацију." Од савремених немачких писаца Негшапп 8сћппс11, нисац НапсИшсћ с1ег ВутћоНк, налази јудејизма у католицизму. Нротестантски научењак сз у осталом не усуђује, да те елементе иодигне до основног покретног начела целе вероисповедие системе католицизма. Он само вели, да се на западу у католицизму „образовало таково схатање хришћанства, које у многим тачкама наномнње на јудејство." (Иаставиће се.) С т е ф а н. Кад кренете из Јерусалима, северозападном косом Калварске горе, са које слазите на прашни иут, што пролази кроз градиће: Емаус, Масфу и Амос, доћи ћете

у Мајарион , доста живахан градић, који лежи недалеко од обале средоземнога мора, а од кога иочиње онај други, горски ланац, који вас води на исток, те се тек на домак Јордану прекида. Овај дугачки, зелени зид, што се од Средоземнога мора до Јордана пружа, дели, као природиа граница. Јудеју од Самарије. Мајарион је мален, Јудејски градић. Положеп у подножју горскога ланца, а са својим скромним домовима, нространим баштама, палмама, што се изнад осталог дрвл.а и равних кровова, као вите катарке на бродовима надпијају, и густом хладовитом шумом у горскоме побрђу, чипи много пријатнији утисак на путиика, него ли иеплодне, иесковите равни, које се, с оне стране Јордана, у недоглед растиру. У овоме местанцету зачела је, цосле Раснећа, једна Хришћанска драма, која се у Јерусалиму крваво завршила. Било је у очи празника Пасхе. Бледа месечина тренерила је иад иланинском косом, која је пружила своје огромне, тамне сенке по узавреломе Мајариону. По улицама, баштама и маленим избрешцима, гато се као обле главице, овда онда уздижу, горе многобројпе ватре, чији пламен лиже високо у мрак и тамно-руменом светлошћу обасјава гомиле Евреја, што уз весеље и попевку Давидових псалама, врте на ражњевима младе јагањце и овпиће. Код храмовиог Жртвеника тиска.ју се гомиле људи, носећи стоку, да је Свештеници кољу; а ови, кољући је, хватају крв у освећене судове, иа је на Жртвеник приносе. Евреји се срдачно поздрављају и као пријатељи одлазе један другоме, од ватре до ватре, поздрав .Ђају се и нукају неченим месом. Те вечери, око дру^е смепе страже, видео се, при јасној месечиии, од Јерусалимске стране, облачак ираШине што показиваше да иеко журпо градићу. путује. За мало и из прашине изниче висока камила, на чијој грбини сеђаше нугник, но јудејски одевен. Камила је журно грабила наиред и готово летела поред запаљепих ватара и веселих* гомила, које дсзиваху путпика, да сиђе и ирихвати се братских иоиуда. Путник се не осврташе ни на кога већ и даље гоњаше камилу, докле не пређе