Српски сион

Стр. 74

вам душа остаје иуста, као иразна орахова л.уска, из које ,;е дрв мрезгу исисао. Али знајте!" — усклмкну онтузкепи нлахим глаСоМ. а ватра. која му поглед постенено :обухваташе, нлану силовито, и чудном јасноћом разли се но бледоме лицу, које у овоме часу беше нреображено иеком надземаљском лепотом. — „Знајте, да Највиши ие живп у рукотворепим Црквама не 0 у живим душама! јер чуЈТе, шта нам Пророк велИ: Небо је мениНрестол а земл>а нодпожје погама Мојима. Како Кете ми кућу* сазидати, или, које је место за моје почивање ? Нествори ли моја рука све ово'? — Тврдоврати и необрезаних срдаца и ушију! ви се једнако пјштивите Духу Светоме, као и оци ваши. Којега од Пророка пе протераше оци ваши? М нобише оне, који у папред јавише за долазак Нраведника, ко јега ви сад издајници и крвници ностадоете. — Пророци вам дадоше законе Божије и ви их неодржасге; дође Праведник да вас поведе на нут Спасења н ви Његову крв пролисте!" Шум и граја незадовољства захори се међу Судијама. Савле, који имађаше место до десне мраморпе Столице зашкргута зубима и стиспутим песницама погледа крвпички у очи СтеФапу. Али онтул?ени стајаше мирно, занламтели иоглед поврати на ново обичпу болест и тишину. „Шта очекујет.е још, Оци? Не беше лп довољпо хулења? — Убијмо га!" викну Савле, и силно корачи. Али у истоме часу светина се заталаса с криком чудноватога изнепађења. — Нешто се необично догоди. Прозори силно забљесташе и цела се судница испуни необичним румепилом, које еве засени. Престрављеие Судије помислише да је вагра и скочише са својих седишта. — Светлосг је долазнла унраво са Голготе и она сама изгледаше као Хорив у нламепу. У томе часу подиже СтбФап своје очи небу, лице му се измени и он затренери, а за тим, чим светлости пестаде, гласом, нуним заноса и одушевљења узвикиу: „Погледајте заслепљеници! Ево, видим пебеса отворепа и сипа човечијега где сгоји с десие странз Богу. Ј .Ужасна вика захори се у судници.

Судије и сведоци затискоше уши да неслушају више; Савле прискочи и удајш га иесницом у лице; Првосвећеник усга и подигнув у вис иалицу узвнкну; ..Савле! Теби и народу предајем Вогохулника. Овај несретник иека се казни Громилом!" — Под громилу, нод громилу њега! захори се са свију еграна, и пепрегледна маса света као холуја захвати Осуђеиика и војпике, који га онколише и чуваше, да га пе убију, пре него ли га изван града изведу. Светина се заустави на нољани, у нод иожју саме Голготе. Свакије носио у руци и недрима но неколико камеиица, те очекиваше на зиак Савлов. Војинци изведоше Осуђенога на двадест корачаји. Савле ириђе и бесно му здера Хитон с нрсију, те тако му се показаше голе груди. За овим се Савле измаче, стаде нред масу, завитла руком, и каменица, ко.ја муњевито полете, удари Мученика и ребро му саломи. „Госноде, Исусе! Прими дух мој !- узвикну СтеФан. Неколико каменица полете и сасуше се на његова колена. СтеФап ноклецну од бола и паде на колена. „Господе, не прими им ово за грех!'' узвикну снажно. Једпа каменица погоди га у чело. крв га обли и оп иаде ничице. Други нљусак наде на тело, које се сруши па земљу. Мученик се више није видео. Над њиме се уздизала огромна громила саеутога камења. -X* У истоме часу, кад је Мученик издахнуо, Аностоли су у Петровоме дому на колеиима били. Међу њима је била и мајка СтеФанова. На молитви, са осгалом Браћом, молила се она Госиоду, да се муке што екорије заврше.; а када Никодим ступи иа нраг и прекрстивши се рече : Госнодје нримио Мучеиика, Себи," оиа тихо рече: — Амин! — Прекрети се. запија се и па рукама Петровим иснусти душу, која се уздиже небу, да заједпички са својим чедом Престолу Вишњега нредстане.*) Драг. Ј. ИлијБ. *ј Г. уредник ме је упоаорао на омашку, којц