Српски сион

Отр. 73.

Каиетан расклоии тешке :твесе. што иокриваху западна врата и викиу у трем: „Доведите оптуженога" ! Неколико војника уђе и заузе у два реда место на улазу. Погледи радознале масе обратише се томе улазу. За мало и на прагу се појави лице Младићево. Лице му је, као и опда. било сасвим мирио и сиокојно. На руху се видели трагови блата, а осим тога, било је још иа много места подерано. На голоме рамену, са кога беше откинут рукав, видела се велика модрица, по свој прилици од баченога камена. На лицу, које је за ноћ као восак иожутело стајали су јога млазеви запекле крви. Али израз лица и очију беше онако исто благ као и онда. када га и на МоЛитви ухватише. — Малаксао, од испаћених мука, ходио је врло лагано. Нролазећи норед другога стуба од Занадних врата угледа Никодима како се наслонио на стуб. Из ногледа оптужеиикова разуме Никодије питање : ,,Жива је — Моли се Богу, за тебе" ! Канетаи чу његове речп и замахпу шаком па п.ега. г Држите! Ево јога једпога" ! 1 1у се неколнко гласова и у зборници паста КоМешање. Али Никодим се б])30 изгуби у заталасаиој маси и заустави код иоследњих редова. Докле се ово дегаавало у Сипајској Зборници. у Петровоме стапу били су на окупу сви Аностоли и на коленима молигае Бога, да нисногаље Духа на младог Мученика, и да му улије снаге да на стази мученичкој до свргаетка истраје. „Ко си ти?" —- Занита гласно Прво свећеннк, кад оптужепи стаде у празап простор међу клуиама. — СтеФап из Мајариона. „Тебе оптужују да хулига Веру Праотаца и да јавно нроповедага како ће Псус Назарећапип, за три дана, поругаити Светилишта, да им ни камен на камену не остане !" — Богохулник! — чу се из масе. Загато га држите јога?! Дајте га нама да му народ суди — Захори се из узбеснеле светиие, која иавали да пробнје зид од војника., који сузбијаху навалу. „Мирно, Јудејци! Мир, На])оде!" узвикиу Првосвећеник лупнув Натријаргаеском налицом о нод.

СтеФан приће за један корак ближе стененицама ПресТола, стаде и иодигнувши голу 1>уку према Првосвећепику поче говорити. Заталасапа маса ноиово се утигаа и све беше мирно, пигата се у дворани не чу осим звучнога СтеФаповог гласа, који је чисто звонио. У одбрани евојој говорагае оп о Пзабраноме Народу, коме Госнод указивагае од времеиа на време милост Своју, гааљући му Ивабране Нророке Своје, да га на пут Нстиие поведу. Али од Мојееја кога Израиљ често изпеверавагае иа до Исуса Христа, они су нрогонили Божије изабранике и засленл>епи Неиравдом одбацивали од себе сваку Истину. Говорећи ово СтеФан застаде, нристуни јога један корак ближе н нцгледавгаи у Првосвегатеника нодиже озлеђену руку и ј01П сил::ијим гласом узвикну : „Пред твојим лицем, Првосвегатениче, стоји носледњи међу Браћом својом, на кога је сигала Милост Господња, да својом смрћу запечати оне и тине којима Народ учагае. Ви ме оптужујете и сведочите, да сам говорио, како ће Исус Назарећанин, развалити озидаие Дркве и унигатити обичаје 0 ви седе старине, чије је власи украсила мудрост друп га живота и ви који се хвалигаете да из светих књига нроучавате Величину и Славу Господа, загато се пезауставпте п])ед неправдама, које учиписте Сипу Човечијему када Га мучисте и погубисте, само за то, гато дође и јави пам се опако, као гато Пророцп нисаху. Очекивали сте светлост небесну и она се јавила; илп ви у томе часу, зажмуристе, је]) нехтедосте да је видите На вагаим успама треиери Закоп и Слово Божије, а у срцима се гаири нустопд, дул«а и гаира од Аравијских Пустиња. засутих неском на којима пигата пе ниче. — Нистели ! вч прави синови оних, који отуригае Сведочаиства Мојсијева и одбацивгаи Бога живога, принегае жртве златноме телету ? Нисте ли ви они, који иримисте чадор Молохов. и Звезду Бога РемФапа и лажие кипове, којима се као Вогу клањасте ?! Истина је! у мртвим, киновима и камеиитим зградама ; подижете Храмове Богу жпвоме, докле