Српски сион

С тр. 72.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 5.

гова крв, кад се појави неки Јуда; Галилејац, и евојим проиоведањем противу римске унраве изазва метеж, те у мало у Галилеји ие плаиу грађаиски рат. Сви ови узроци, које наиоменусмо, гомилаше се над главом ученика. Јудејски судови, који непознаваху милосрђа нрема онима, што одбациваху Талмуд и ироповедаху нову науку, имали су поднуно одрешене руке у изрицању својих пресуда над Евреима. При суђељу такових дела, Римски, врховни судија, морао је обратити пажњу само на то је ли оптужени и 1>имски Грађанин, па ако је, онда. жели ли да му Римски или Јудејски суД суди. Изјаспи ли се он за Римски суд, онда Јудејски Вакони неимадоше никаквих права над оптуженим. Отуда и видимо ми, како Поншије Лилаш , када узвикпуше Еврејске судије за Христа: „Распни га, распни" ! и ако беше уверен у Његову невиност, и ако узвикну: „Ја иерем своје руке од крви Овога Праведника" ! ииак подписује Пресуду и њезино изведење строго наређује. * Глас да је настад дан суђеЈБа једноме од опих, „који хуле на Мојсејеве законе и нрети разорењу цркве," начинио је у Јерусалиму велику узбуну. Још раном зором врвеле су гомиле бесиосличара Источној страни Јерусалима. где се подизала Синајска Палата. Она је сгајала на једноме брдашцу, те се са ње могаше леио видити гола грбина Голготе, на којој се кажњаваху осуђеници на смрт. У овој палати, где је била велика Зборница и Судиште, становали су и нрвосвештеници Ана и Кајафа. — Најугледиија мес/га у оборници устуиаиа су редовио виђенијим знаицима и иоследоватељима двију филозовских нраваца, који из Талмуда иотицаху. Фарисвјн , којима је Форма снољашња све и сва, а које Христос пазва лицемерима и Садукеји који порицаху Васкресење и други живот Дворана, изнутра држала се на мраморним стубовима. У сали дво})аие. када се ноиењете уз пет застрвеиих стенепица, улазите у шупљину зида. у којо.ј је мраморпа. иространа столица, са мраморним ручицама. Цела столица опточепа

је жутом материјом. Над столицом је од злата израђен Соломонов иечат, а иад овим, рељеФно изрезане у стени, Мојсејеве таблице са исиисаним Ваиоведима, како се иомолиле из иламепа Хоривскога. У подпожју етененица, лево и десно, уза зид стоје још ио једна столица исте Форме само мало мање. Лево п десно, од Престола и обеју столица иду, као полукругови две дугачке клупе. Пролаз између ових клупа ка стеиеницама Престола застрвен је саговима. — Другога намештаја није било. На престолу, при свечаиим зборовима и суђењу, седео је Првосвештеник Лево и десно ниже њега два помоћника му, Свећеника. а у обема клуиама изабрапе судије: старци и најбољи тумачи Талмуда. Тамо где се завршиваху оба лука од клупа стајала је стража, наслоњена на своја копља. У нразнини лука налазио се оптужепик, који је био лицем окреиут Судији Првосвештенику и прозорима што на Голго ту гледају. Овакав расиоред био је и овога дана у Судници. Првосвештеник одевен у свечани Ефод , са црвеним пупољцима и златиим праиорцима, ступи у двориицу и унути се узвишеноЈ столици. Н>ега праћаше храмовна стража, која одмах заузе месго до улаза. За њиме у дугим, белим Хитоиима ућоше судије, који по реду заузеше места, у луковима клуиа. а за овима сведоци, који оптуживаху СтеФана, и Савле. Народ у Судници заталаса се. Они што беху нодаље издизаше се иа ирсте да виде Првосвештеника у евечаноме орнату. на су иотискавали оне пред еобом, те умало непокуљаше у нразиу просторију, између седишних лукова, да Храмовна стража неопружи своја дуга коиља, те тако иачини баријеру између навале и клуиа. — Мећу радозналом светином могло се ириметити овда онда и ио које суморпо лице, које гледаше али неучествоваше у осећајима са овом раздражеиом масом. То су били Хришћани. Када се жагор утиша и Судије заузеше евоја места, један између Судија уста и гласио викну римскоме часпику, који на западпим вратима стајаше: „Каиетане, доведи онтуженога" !