Српски сион

вр. 5

ми се иоткрала у првој иоловнни ове слике у ио гледу емрти Аиоетола Јакова, коју ћу нсиравити код нрештамиавања те слике у засебну књпжпду. Драг. Ј. ИлијЛ.

Значајан наговештај. И ове године, као и до сад, иоклоиише се манастирски нас-тојатељи и иоздравише „ново љето" своме врховном старешинл св патријарху. И ове године, том приликом, чули су они из устлју св. тшријарха Георгија многу мудру реч и очински савет, намењен опиггем добру св. цркве и свога нпрода, наиретку манастира и угледу манастирског калуђерства. Св. натри.јарх Георгије, добро познава-јућл недостатке у'једном делу нашег мана тирско.г калуђерства и рђаве стране љегово!' живота п рада, а дубоко жалећи убитачне утеца;е свега тога на религијозни и морални жнвот народни, и штетне последице тих утецаја за светињу мапастира, те за углед и достојанство манастнрског калуђерства, — очински је све то лзнео лред настојатеље маластирске и одлучно их позвао, да, уиутрашњим п сполЈашњим животом својих братстава, те хришћанским гледнпм ластирским радом и примером, подижу иоштовање народно нрема манастлрима, углод п моралну вредност манастпрског калуђерства. Архнпастирском благошћу нозвао је и упозорио настојатеље, да увек имају на уму лоложене обете и заклетве, а да у помисли на Г>ога и дужности своје нрема цркви. сећајући се увек и дуга народу своме, прегну свом вољом и снагом, у љубави Богу, црквл и народу, око свестраног бољитка и унапређења новерених им кућа и манастирског нотпомагања народно-црквене просвете. Није пропустио узвишени поглавица да настојател.е не упозори и на сваковрсне гласове, којл се лодпжу и[)от пв рђавих страна манастирског живота л иротив незадовољавајућнх уирава са манастирским нметцима. Није могао прећутати ни кобна питања, која се појављују о погребп односно непотреби пнштитуције манастирског калуђерства. Све је то, и још много више, узвишенн п брпжни ноглавица нан! народнб-црквени изнео нред духовне очи манастирских настојатеља и позвао их, да о свему томе озбиљно поразмисде п просуде Рекао им је 3 да ће углед-

ним хришћанским и црквеиим животом. свестраним побољшањем и унапређивањем манастира с једне, а што већим учествовањем и лриносима манастпра на просветне снрхе с друге стране, најбоље и једино моћи са себе и са манастирског калуђерства скинути онај одијум, који се и данас на њи диже, а који овако неирестано расте и понавља се, ла долазк и до критичних питања : „на што манастирн и за што Калуђери." Рекао им је, да ће тако и на тај начин најубедљивије И је= дино моћи доказати, да манастири имају евој религијознп, верски, културни и нацијонални задатак, којега вршећи лмају лрава и разлога за свој опстанак. на народно поштовање и поверење. Св. патријарх Георгије, бавећи се и са нитањем: на који би се начин приноси манастпрски на огпите народно-црквене просветне сврхе могли најсигурније зајемчити, благоизволно је изјавити пред манастлрским настојателп(ма, да би се то могло учинити тиме, шшо би се на основу шжребних иодашака фиксирала свота, коју би сваки иоједини манасшир годишње дцжан био дстрнносити у одре^ене просвешне■ сврхе односно фондове. У архипастирскоме овогодигањем отиоздраву на иоздрав манастирских настојатеља, ове речи св. патријарха Георгија су значајан наговештај, који нас упознаје са једном од наумљених мисли са којима се бави нлеменита и родољубива Његова душа у архниастирској бризи и старању за напредак цркве и народа. Новодом тога наговештаја и, повргано од нас изнесених, гореизложених мисли и речи св. натријарха Георгија манастирским настојатељима, уверени смо, да ће се зарадовати свако племенито српско срце н родољубива нравославна дугаа. У томе наговештају одсјајује н опет један крупан зрак оне светлости, која нам за владавине св. натријарха Георгија ноказује непрестано, да ће се у нашим манастирима п оиет разбуктати огњишта, са којих је просвета нагаа добијала некад тонлоте, и на којима су се загревале побожне душе и српска срца родол>убизих манастирских настојатеља н њима иодручних братстава, у најтежим данлма за цркву им и народ, а која су огњишта дуго била запретана, да им се ни жари није видело по многим и већинп манастира,