Српски сион

В р . 9.

Јаира. Оп немога сачекати, него нохита напред. Чинило му се да ће се дете још :;а који час задржати у животу, ако он буде узап,'. Али још није ни корачио до вратница врта, зачу из куће силну запевку, која оглашаваше мртваца. Жене нарицаље расплетених коса и откривеиих глава, улажаху у дом, из кога се извијао плач укућана. Пред уласком угледа бачених неколико кипарисових гранчица, које означаваху тугу у дому. Јаир претрну: ,.све Је доцкап!" севну му кроз главу, ноге му се подкосише и он се сруши на земљу. Неколико жена притрчаше да га прихвате, почеше га прскати хладпом водом да га освесте. — Полагано је долазио Јаир себи, а када отвори очи, виде Назарећанина како га посматра тужним ногледом. „Устани Јаире," — рече му Исус, благим гласом. — Нетруди се, Учитељу, — кћи ми је умрла! — зајеца старац, раздера одећу и носу главу прашином. „Небој се! Веруј!" — одговори Исус и пође самртничкој одаји За њиме уђоше Петар, Јаков и Јован, брат Јаковљев. На прагу собе заста м&ло и иогледа на гомилу тужбалица, које илачем и нарицањем заглушаваху и само небо. На оној истој ностељи лежало је охладпело тело девојчице. Када мати угледа Назарејца, зацени се плачем, иолете му и обгрливши Његова колена, јаукпу: „Рави! Сад је доцкап!" — Што сте узавреле те плачете? одговори Исус — „Девојка није умрла, него спава." Тужбалице се уклонише иснред Њега. Исус приступи постељи умрле, седе покрај ње, узе њезину руку у своје, па је неко време држаше тако, шапћући тихо молитву исцелења, затим је помилова но лицу, као маги кад хоће да пробудн дете које је дуго спавало, и гласно узвнкпу: „ Талгта куми!" Отац и мати зауставише дах свој н са нанрегнутим страхом и надом чисто затренташе код овога узвика. По мраморноме лицу Адином ноче се осипати лако руменило, трепавице јој пе-

приметно затрепташе — и она расклопи крупие очи своје. Отац и мати вриспуше од ненадпе радости и надоше пред ноге Исцелигеља. „Рави!" — нроговори девојче — „то си Ти !" и загрли га детињским загрљајем. „Ја сам, кћери моја!" — одговори јој нежно Христос, целива је, нредаде је здраву сретним родитељима и кроз гомиле народа што се на врати тискаше, оде, исчезе, као благи поветарац, који нам је крај узаврела чела лепршнуо, окрепио нас, па га нестало. Драгутин Ј. Илиј^.

Карловци, 23. кебруара 1896. Поводом иронесепих вести као даЊегова Светост, иатрнјарх Георгија није у најновије време никаке кораке чинио у погледу сазива св. Синода, а ради потребног обавештаја саошптавамо, Да је Његова Светост, патријарх Георгије, благовремено иријавио кр. угарској влади да жели сазвати седнице св. Архијерејског Синода за 25 Фебруар о. г., ради избора епископа обудовљеној дијецези вршачкој и ради других текућих послова; но кр. угарска влада није сходним пронашла Његовом Величанству иоднети на одобрење сазив св. Синода, и тако се св. Синод за сада неће моћи састати, да својој дужноети удовољи. — Вест о конФеренцији, коју сазива преузвигпени г. кр. угарски министар председник, истинита је. У конФеренцију је ту позван и св. патријарх Георгије, а по свој нрилици нозван је и бан гроФ Куен Хердервари. А као што донисник „Жагосћпћ Моуша" јавља из Будимнеште, разаслао је министар иредседник барон БанФп позивнице и на све оне личности, које, било као народни заступници на угарском сабору, било иначе као угледни људи, уживају поверење становитих кругова у српском народу. КонФеренција је сазвана за 14. (26.) март о. г. Дописник „КапнШћ Коута," особа добро ииформисана, вели и ово: „Колико сам могао дознати, та конФеренција неће дуго трајати, јер она нема ту задаћу, да неки организаторни рад сврши или да изради неки нредлог за народноцрквени конгрес. Такав рад неби био ни уместан ни законит, јер се са таким послом могу само дотичии автономни органи бавити. Влада намерава само да разложи поетојеће стање ствари пред позваним угледпим личиостима, п да им онда