Српски сион

Б р . 9

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 141

градгке духовне академије А. I. Катански н штамиао у „ХристТлнско/ик Ч тжји " 1875. год. Да би потврдили мисао, да је сис.тема католнцизма система грубог објективизма, доказују, да католицизам схваћа Хришћанство, тако рећи, материјалистички. „Западно религпјозно гледиште на свет се од вајкада одликовало недостатком чцстог спекулативног елемента, наклоношћу, да облачн у материју религмјозне идеје, које не могу да се сабију у гранпце схватл.ивих представа Из те наклоњ стн ностадоше свп специјални догмати католицизма, у којпма избија једна онћа ндеја — пдеја неонходности посредоваља чувственог, више нлп мање конкретног. очигледно! елемента, да бп се персонифицирале духовне истпне, које се одликују спекулатпвним карактером Па идеји тога посредовања зида се католпчка теорија о видљпвој глави п земаљском намесништву Исуса Христа у личности папиној, узвишење Вогоматере скоро до достојанства четвртог лица Св. Тројице и неоспорно издизање личности Исуса Христа над трећим лнцем Св. Тројице", што се и казало у Шшдие.*) Онда внде груб спољашњи објектнвизам у ирквеној организацији католпцизма, која представл>а собом, тако реЋп, очигледно одрицање пдеје о цркви, као живом организму, у којем сваки члан има своју личну и самосталну функцију. Напротив црквена организација католицпзма. је одређена на то, да угуши у вернима сваку помисао, да су они живи удови црквеног тела, којп има у свој значај у опћем животу тога велпког организма, те да их присили, да гледају на напу не само као на средиште цркве, него уједно с тим и као на живо ваплоћење цркве, у коме се губи н лишава сваке самосталности живот другпх чланова. У свези с тпм, црквена организација католицизма, подижући међу Искуиитељем и вернима спољашње посредовање папино, тако рећи, уклања их од живог, унутрашњег опћења с Богом, и на тај начин руши сваки религијозни субјективизам и сваки индивидуални живот верних. С тога се у католицизму прости верни сматрају не за што друго, него као нека врста мртве бездушне масе, која нема потребе, или боље рећи — нема нрава, да пронпкне мишљу и осећајем у унутрашње светилиште вере и црквеног живота. Тиме се даље разјашњује тенденција католицизма, да пита религијозни *) ,,Хј1нс-п<шск«( Чттј(" 1876. II. стр. 567. 568.

осећај верних једино спо .Ђашњошћу и церемонијами, ради чега се п појавпла знаменита теорпја орив орега1ит.. Обредност је достигла крајни развптак, у богослужбену употребу ,је ушла свнрка, мртвн латински језик, неразумљив за народну масу, постао ,је званичнпм и свештеним језиком римске цркве. Напбслетку, п осгале особине католицизма лако је свестп на исто гледиште и њихово објашњење наћи у грубом спољашњем објективизму. Ово гледиште нпак има тај битни недостатак, што се као основно начело за карактеристику вероисиоведне системе католицизма узима чис.то формална страна његова, која нема никаквог неопходног одношаја према нозитивној садржпни католицизма. Без сумње, католицизам је спстема објективизма, где је много схваћено н нстумачено грубо и иовршно. Али појам објектпвизма је сам но себн толико расте1'.т.ив, да га је могуће приметити на карактеристику и некпх другпх вероисповедних система, а ие само католпцизма Па онда, откуд у ка т олнцизму објективизам ? Као обележје чисто формално, а1§ <1ан.ч ГогтеН §е«га11епс1е РппсЈр с1ев 8у81ет8, но р чима Рајеровим,*) мора да има свој извор у каквом му драго нпчелу с иозитивном садржнном. А јз то се објективнзам може пзводити из разних начела. Груби снољашњи каракгер могла је спстема католпцизма примнти н. нр под утецајем пелагпјанских доктрина; али су се баш исте црте могле појавити у системи кат-лицизма и иод утсцајем другпх, каквих јиу драго докгрина, које немају ничег заједничког са старим иелагијанством. Иа тај се начин не мОгу разјаснити особине католицизма грубим спољашњим објективизмом његове вероисповедне системе; напротив, постанак самог објективизма у католицизму захтева објашњења. Нз налази се у об.јективпзму коренито начело, ко.је карактерише католицизам у његовим специјалним особинама; то је пре резултат каквог год другог начела, које још треба насликати и одредити.*) *) Рг. Ке1Д" 1)ег в1аиђе (Зег Клгећеп шк1 К гсћепраг(е1ем. 8. 215. Вазе1. 1875. *) Мислимо, даје потребно, да нске своје опаске доиунимо објашњењем. Кад је на име реч о принципу или основном пачелу католицивма или какве друге вероисповедне системе, онда се, по нашсм мишљељу, иод принципом има равумети не Форм -алпа страна овог или оног богословског учеља. него одређена тачка у системи, чијом се позитивном садржинои одређује основпи карактер и опћег састава вероучеља и његових појединих епецијалнпх;