Српски сион

В р. 1б.

и СРПСКИ сион. к

С тр . 199.

благочастија само тијело цркве, т. ј. сами народ." Народ може бити чувар благочешћа, па опет ие вршити чинове спољашњег благочешћа, обреде, може бити снага цркве на опет не управљати њом. Пре би се могло рећи: учешћем народа у избору епископа не вређају се догмати, непромењиве одредбе црквене, али се свакојако вређа васељенско каноничко законодавство, које је до душе измењиво, али га може мењати само орган оићег законодавства, васељенски сабор. Још нам је необнчнија дистинкција ен. Никодима у Правнла иравосл цркве с шумачењима , у тумачењу I. 4. где вели: црква је без приговора признавала у многим нриликама владаоцима право, да сами именују епископе у појединим областима. Нити је ово право владалаца протурјечило наредби 30 ап. правила". Као потврда наводи се новела Никифора Фоке, новела Исака Ангела 1187 и једна одлука царигр. патр. синода 1817. 0 првој новели Никифора Фоке, кога Томасин назива трхеШГа 81§шГег, навели смо по истом колектору да је од наследника му на престолу по вољи патријарховој укинута и шта више спаљена. Но зар би се, и да није тако било, могли самовољом једног Никифора Фоке укинути васељенско законодавство цркве, уништити основе установа црквених? Онца би се црква требала сама себе одрећи, кад су у првим вековима императори издавали едикте; ноп Нсе! еазе уоз . Другу новелу (Исака Ангела) и ми смо горе навели и казали шта се у главном у њој саджи (по Мињу). Не може бити ни говора о том, да се њом иотврђује право императора, да сами именују епискоие, него се баш говори, да спноди имају бирати епископе и да на њима имају бити сви епископи, који се у Цариграду нађу. Ево по Атин. Синт. заглавље, у ком се наводи у кратко садржина симиоме (у преводу): да немају важности избори који се извршили у одсуетву иекога архијереја, који се налази у великом граду; одре^ује се, да у буду&е не бива друкчије избор него иошто се позову сви ешископи у ирестоници, те или буду ирисушни или даду гласове. Немамо Миклошићевих и Милерових Ас*а Рак. Соп. али не можемо ни претпоставити, да је цариград. синод 1317 санкционовао право владара да сам именује епископе. Али и кад би синод цариградски у слабом моменту то и учинио, не би то имало никакве снаге, јер нп једна помесна црква не

може укидати васељенско законодавство И ен. Никодим побија горњу тврдњу кад каже, да је учествовање јерархије у избору епископа остало и мора свагда остати непомичним. Да су главнији тумачи расгумачили УП. 3. противно мало час наведеном тумачењу, видели смо. Да су и сами они византијски самовољни императори, озлоглашени са свога цезаропапизма, поред свих узурпација по некад дали израза свом уверењу, да су њихова именовања противканонична, вндесмо из примера Михаила Ш и Михаила Пафлагона. У новије време наш патријарх Рајачић (1852) није хтео пустити у синод далматинског и ердељског епископа, што су неканонично од владе без архијерејског синода постављени* Тако стоји ствар са гледишта строгога права. Али и кад је канонички сустав у избору епископском спроведен, није јерархија имала пред очима само стриктно право. Знала је она, да из 8ишшит јив-а могу потећи зишша шјипа. Знала је она, да безобзирно владање није плод еванђелскога. духа, да је највеће нраво скопчано с највећом одговорношћу, да је право уједно и дужност, и кад је схваћала изборно право као дужност, с којом је по речима Јустинијановим скопчана велика опасност за душу (репсићгш ргорпае ашшае) 7 она је као и свако при вршењу тешке дужности обзирала се за помоћ на страну, с које јој се најпре могла надати. Испитујући личности кандидата она се обраћала на оне, који су их најбоље нознавали, на народ оне епархије, за коју се бирао епископ (јер се епископ бирао од клирика дотичне епархије), на народ, ком, као што Кипријан каже, не могу умаћи ничија недела ни врлине. Имала је јерархија нред очима неки еквитет, обзирала се на онравдане жеље народа, јер је знала, да је сваком епископу, као благовеснику духа љубави животна снага љубав народна, а велика сметња и терет неповерење народно и рђав глас ма и не оправдан био. И поред најканоничнијег сустава народ је суделовао. Жеље и сведоџбу народа узимао је у обзир цариградски синод, као што се види из писма патријарха Матеја, узимао је у обзир сабор српских архијереја, као што се види из споменуте две епископске синђелије, узимао је у обзир и ов* Ј. Лгесек, Ас1ептаз81&е ВагзЂеПип^ (1ег УегћаИшззе <1ег ^г. тсМ итНеп Шег. т Оеа!. .11. наведено у Е. Е<1. у. Еа^ш 1Не УегГаззаип^ е!с. 133.