Српски сион

Стр. 382

„сриски сион."

б р . 23.

Фактично мора страдати, ако је књига ио којој се учи граматички рђаво наиисана. Јер нрва п најштетнија иошљедица тога јесте, да се педонрело још ђаче почие титрати са оиим пгго у тим књигама пигпе. И најприје се титра са облицима, ријечима, сингаксом, — а мало но мало, наведепо једаниут иа ноље неозбиљности, може да преврши мјеру, на да се почне титрати и са самим предметом, који је у таквој кљини обрађен. Буде ли то, онда је успјех нромашен. То иак није никако у интересу нравославне цркве, јер она ваљда није тек нато ту. да чува каква застарела правила граматичка и да са науком о језику борбу води. Њој је језик само средство за више циљеве и свакако ће се она тим средством, оеобито у школи, уснјешније моћи иослужити, ако га узима онако како јој га пружа она наука, каја се искл.учиво бави са законпма и правилима о језику. На основу таквог мишљења разумљиво је да бих морао предложити, да се ови наши уџбеиици са стране језика из основа понраве и напово прештампају, чак и онда, кад би они у свему осталом и добри били. Послије те онће онаске прелазим на говор о појединим уџбеницима. 1. Библијске приповијетке уче се дапас у иижпм гимназијама и рсалкама по књизи Даничићевој, Петровићевој, Вукићевићевој, од којих су нрва и трећа самим наставним иланом прописане а друга је добила одобрење високе кр. хрв. слав. далм. земаљске владе, сиоразумно са црквеном власти, 27. септ. 1890. бр. 10 361. Магарашевићеве пак, које су наредбом исте високе владе од 2. маја 1887. бр. 3515 сх 1886. у шко лу ирипуштене биле, уклоњене су на нредлог горњокарловачке конзисторије наредбом владииом од 20. августа 1887. бр. 8086. из средњих школа у нодручју горњокарловачке дпјецезе. У главном дакле имамо горсспоменуте три књиге. По моме мишл.ењу треба библијске нриновијетке да се уче у нрвом и другом разреду средњих школа и одсад. Но уџбеници ио којима се оие данас уче не чине ми се згодни. И одмах да кажем н зашто. Држим да нијесам на погрјешном становишту када мислим, да библијске нрииовијетке треба учити зато, што су то приповијетко из опе књиге, која је главии извор за сву хришћаиску науку у онће. И ношто се са вјерозаконском наставом у средњим школама за тијем иде, да

ее дијете, које се у основној школи упознало са елементима хригаћанскога учења, уведе систематски у све дијелове или, да се боље изразим, у свс главније дијелове тога учења, то је свакако потрсбно, да се почне са оним, што је извор свему. Ако је то гледиште правилно оида мислим, да је очевидпо и то, да је избор онога што ће се узети из библијске повјести, ствар врло важна и да се не смије узимати отуд тек насумце, већ тако, да се одабере оно што ће се касније у катихизису, литургици, догматици и моралци дал^е разрађивати, или бар у систему доводити. На то се пак у наигам уџбеницима по овом предмету пије иазило. Библијска повјесница треба да је основа, на којој ће се градити. А колико тога нма у даљим нау кама. 111 то нема евојега основа у нашим уџбепицима по библијској повјести, док у н.има има и таквих ириповијссти, ко.је се у даљим паукама и не тангирају ! Истипа је да је врло тежак поеао тај избор матсријала из Библије. Али средњошколски вјероучитељи, који су дуље времена у школи са пажњом радили, еигурно би могли тај посао сретно свршити. И кад је избор добро обављен, опда остаје још иачин, како ће се ученику дати оно, што је изабрано. Садањи начин држпм да је незгодан. Може се то судити по томе већ, игго се исти не разликује ничим од онога у основној школи. По ја држим да ових приповиједака и не треба, ако ће се оне давати дјетету у ередњој школи онако, како су му даване у осповпој. А кад му се ипак дају и треба да дају, онда их треба давати са друкчијим нагласком, који ће добити израза свога у начину обраде; простоговорећи, у приновијестима тнм треба да је дјетету указано, куда се са односном приповијетком смијера. Више би дакле требало тумачити него ли суво приновиједати. Иетровић је у својој књизи пошао тим путем, али и његова су тумачења сувише кратка, а приповиједање ду .Бе. Да је обратпо учинио, држим да би боље било. Прсма томе морао бих иредложити, да ее уџбеници за 1. и 2. разред средњих школа (односно за разреде других школа, који тим разредима средњошколским одговарају) наново напишу према горњим онаскама и да се посао тај повјери иекусиијим средњошколским вјереучитељима. 2. Катихизис прописанје наставним нланом :