Српски сион

Б р . 23.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 381.

то било узаман. Ваш је ум оковаи, срде заробљено, а душа нод закуи узета. Ви несмете мислити својим умом, осећати својим срцем, живити својом душом. Ви нисте што би имали бити, иего што наиа хоће да сте. Ви сте духовно робље напског ансолутизма. Ми с вама ие можемо ни преговарати, јер вас и пема, ви и не ностојите као ви. Место вас мисли, говори, жели и одлучује нана и панизам. А тај се не покорава разлогу, доказу, разуму и истини. Јер за папизам друге истине нема од самога напе; других разлога и доказа пе може бити од напине воље и заповеди; разума пико више несме ни имати до једини папа. Ил' ми се ноклони ил' ми се уклони, — то је први захтев ианизма. И за то с госиодом око „Балкана" водити дишпут или преговоре било би сувишно, ако не већ и смешно. Ми се пикад не ноклончсмо, а многи се из папизма уклонише. Продес тога уклаљања, т. ј напуштања папизма, траје ненрестапо, по ми не сумњамо у његов свршетак. Пророчанство Госнода наптег Исуса Христа ће се ислунити. Време му не знамо. Опо је у Бога и у Његовом промислу. Али вера је у нас, да ће се иснунити у иауди Христове Цркве, која је и до сад у делости, у светињи. у чистоти, неоскврњења и неприкосновеиа сачувана у једној светој, саборној и апостолској Му Цркви православпој. С њоме је Христос, јер у њој је наука И>егова Његовнх аиостола, и свију опих, који су овлаштени били, да у име Христове Цркве уче. А где је Христос ту је истина; где је истина, ту је и победа, Будућност је православне Цркве, будућност је св Православља! Господи око „Ва1капа" и „Балкана" просто стоји, да и даље раде свој посао п кулуче у пебратској и неславепској служби старом своме госнодару. Имају с киме, а имају и с чиме. Богата је ризиица римске нроиаганде, а њихово срце без љубави за нас. Ми смо томе свикли. Ал' ће доћи дан — кад било — кад ће се Хришћапски свет део, а Словенство наособ, каменом презира бацити на ропско то њихово кулучење. Доћи ће време, кад ће га се стидити и иотомци данашњих папских кулућара.

Било би сувишно, да наше свештеис/гво упозоравамо на појаву „Балкапа" и његове смерове Оно зна своју дужност. Послушаће своју савест и своју љубав. Оио има бити будпо на сваком крају своје цркве и народа и у свако доба. Јер „Балкан' 1 није весниг хришћанске љубави, и б])атске слоге, него снјач раздора и немира, кога иашој отаџбшш данас најмање треба. „Балкан" замече кавгу верско-политичку, и зато ће српски народ са својим сзештенством, где год га је, и овде и на Балкану, знати и њему одшалити шалу и снремити нодушје, као пгго је н до сад миогима покушајима „вукова у јагњећој кожи". — —р —

Мишљење еа одноеним прелозима о вјероучевним књигама но којима се сада предаје православна вјеронаука у нижим н вишим пшназијама, односно реалкама. Поднио синодалној анкети ирота Јован Вучковић. Прије но што ночнем говорити о иоједином од уџбеника, по којима се сада предаје православна вјероиаука у нашим нижим и вишим гимназијама односно реалкама, морам о свима у опће рећи/ да ни један од тих уџбеника, по мојему мишљењу, није за школу прикладан. Без обзира на бољу или лошију садржину, сви ти уџбеници страдају од једне велике погрјешке, која им оистанак у данашњој школи онемогућује. Та погрјешка састоји се у скроз рјјавом језику, којим су сви ти наши уџбениди, како старији тако и новији, нанисани. Нитање нак о томе, како је њека школска књига написана с погледом на утврђена лравила о језику, врло је важно за школу, на се човјек управо мора чудити, да власт школска може и дозволити, да се ученику даде у руке као школска књига њешто што је нанисано тако, да је у противиости са граматиком онога језика, који се у школи учи. Но ако школска влает, било због каквих разлога и обзира, те наше уџбенике нушта у школу овакве какве су, требала би сама црквена власт да се брине о томе, да уџбеници, које она прописује, буду у том погледу бољи. Требала би она да чини то у иитересу усијешније вјерозаконске иаставе, која