Српски сион

О тр . 392.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 24.

иада. Ми не ћемо престатаји, да изједпачујемо те нринципе и опе последиде, које отуда истечу". Писад паводи затим одломке из окружпе иосланиде, да потврди своје речи, 2 на онда довршује: „Такова је у супггинн основа те окружне носланиде, која ће заувек остати као зубља, уиаљена међу истоком и запа дом, да указује хришћанима, који искрено желе једин.ења и мира, опе путеве, којим пх могу достићи. Међутим смо све тачке учења баш ми, старокатолиди, објавили отворено и Формално. Могле би се навести читаве стотине страна из наших дела, где су опе запечаћене, — од 1871. год. до паших дана, од минхенског конгреса 1871 г. до нагпег носледњег.ротердамског копгреса 1894:. год. ЈГогички закључак, који се сам собом намеће при таком стању ствари, састоји се у томе, да ако старокатолици остапу верни својим пређашњим изјавама и православни истока изјавама патријарха Антима, да је сједињење тих двеју дркава неизбежно и чак блиско. Богословски послови, који још остају да се доврше — како ради тога, да се изгладе песпоразуми И н[)едубеђења, то неизбежно паследство мииулих векова, резултат дугог и жалосног раздељења, тако и ради тога, да се нокаже, да старокатоличка црква и црква источпа сада исповедају заиста сву догму и само догму старе нераздељене цркве, — тн послови, велим, могу лако бити довршепи за неко лико година". Свој чланак довршује писац ватреном жељом, да што нре види тај дан неисказане радости, а и ми потпуно делимо и.егоне племените осећаје. Писмо васељенског патријарха Антима УП. уреднику старокатоличког журнала професору Жишо. | Антим, Божјом милошћу архијепископ Цариграда новога Рима, и ваеељенеки патријарх. Виеокомошшовани госиодиие др. К. Мишо, и ))офсл:оре бериског упиверз/шета и уредниче „Међународног богословског ирегледа" ! Влагодат вам и мир од Бога. Врло смо радо прочитали ваше иисмо од 24. децем2 Особито из 3, 4, 4, 6, 7, 16, 17, 18, 19 и 20.

бра 1895. год. и с великим смо задовол, ством увидели, да сте ви примили у свој одличпи журнал у пемачком нреводу пашу патријарашку и саборну окружпу иосланицу, којом је света, велика православиа црква Христова сматрала за иеопходпо, да изнова опровргпе иапске нретензије и па тај пачин огради пастве свих православних цркава од нових лукавства и замака, које разапеше римски епископи, да их улове. Али што је још впше иснуиило наше срце искреиом радошћу, то је — изјава, да изложепа у нашој окружпој послапици православна пачела признају такође за своја и сви старокатолици, п да вам је њихово изложење донело велику радост. На исти начип беше и нама пријатна од вас изјавл.ена тежња, да се оспује сједип.еп.е на чврстомоснову иравославЉа,имолитве уирављепе Господу нашем Исусу Христу 1»оћп и Осиивачу Свете Своје Цркве о остварењу иетога Јер и наша источпа иравославна црква такође гаји ватрепу тежп.у, да се испуни та света жеља и увек прп сваком богослужењу се моли „о сједињењу свих". Стога ми такође са особитим саучешћем гледамо на оснивап.е вашег дру штва старокатолика, које се онире на здравим начелима, нрема коме гајимо паду, да ће се на њега применити јевапђелска прпча о .,квасцу, који узме жена и метпе у три ' конан.е брашна, док све не ускисне" (Мат. XIII, 83), јер ће, као птто се надамо, сво тесто запада ускиспути, док при помоћи Божјој не настане онај жељени даи, када ће по речи Господњој — једпа у вери п љубави,-једна нераздељена панства прослављати свога Јединог Доброг Пастира, који је за њу положио и живот Свој. Са задовољством видећи, е се и ви старато да стојите иа истом нелажном критерију, па коме чврсто стојимо и ми, иаиме иа многопоштованим предап.има једипе, свеге, саборие и апостолске цркве и на светим устаповама седам светих. васељепских сабора, одбацујући незаконите •новотарије Рима, молимо и славимо Госнода, и молимо се од све душе, да би, по Његовој благодаги и благоволењу, скоро видели савршено господство апосголске и од отаца предапе истине усред хришћанских дркава у свима