Српски сион

Стр . 456

„СРПСКИ СИОН."

В р. 28.

са еобом и цело племство. Но кад је овај објавио о својој намери народу, то се овај веома огорчи, и стао се саветовати о томе, како да изађе из тога теснога иоложаја с чашћу за евоју дедовску веру. Он се сам обрати с молитвама Богу да заштпти Православље. Ове су се молитве нарочито усрдно приносиле Богу у манастиру Студеници, гдз је иосредник био из међу њих и Бога св. Оимеон, отац жупана Стефана. И кад народ припаде пред кивотом св. Симеона и поче га молити, да он освети свога сина а одбпје од злога умишљаја, на један мах из очију светитеља нрокаиаше сузе, а св. миро, које је текло из моштију његових, престане. Кад то народ угледа он скрушен паде на колена и почне горко плакати. Оазнавши од монаха о чудесном догађају, велики жупан схвати га као знак неодобравања св. Симеону за његову намеру, да отпадне од Православља, и нечасећи пође у манастир да се лично увери о том и да замоли у оца опроштење. Ту се он у истини увери о чуду, и са кајањем падне пред мошти на колена и неколико часова проведе у непокретном положају. Кад је дошао к себи он је горко нлакао. 0 овом догађају он је тај час обавестио свога брата, Саву, и замоли га, да што пре дође у Србију, да би умолио оца, да на ново даје народу св. миро. Ево међу осталим неколико речи из његова писма брату Сави: .......... Благодат Божија напустила је народ српски, цркву и државу. И зато најпокорније молим те, мој драги брате и оче, иохитај у Србију, излечи народне ране и утри сузе св. оца нашег Симеона и моје! . . Умири моју душу, која. мира нема од оног часа како си ти оставио Србију." Јоит пре писма Стефанова св. Сава је знао за беде народа и тешки положај његова брата. Писмо пак Стефаново још га је више ожалостило. Он се хтео и сам вратити у Србију, у Студеницу, да се помоли, но на општу жалост није могао то учиннти. Али да би ма како иомогао он изабере од својих ученика једног врло побожног и смиреногјеромонаха, по имену Илариона, и пошље га у Србију са два писма. У једном писму поручује он брату да ради све оно што му казао буде 0. Иларион, којем је оп дао усмено упутство. У другом писму била је молитва св. Саве св. Оимеону, нред чијим је гробом после литургије имао Иларион

да је прочита на глас. Та молитва св. Симеону била је у томе, да се сажали несретном народом п кајућем се сину, да им дарује изнова св. миро као знак своје заштите и ломоћи пред Богом. Ово је то писмо молитва: „Мки> Когол1х покел^нх и (5 насх у/ИО/инх, отче гцнподокне, призри а|ре кое кх Еог8 согјгкишш и^х, н Тек г к ислбшаше члдх Ткои^х! Бллгодлт'|'к> ПресвАттч Д^а Тш'к даннок>, Л1Г()0 скатое источивх, нкш Н ј, гакоже н прежде, да пол1аз8кшЈ1АСА чада Твод и /110дТе Теои козвеселАТСА Господ г к, и да не оунћшактх скоркУ 10 и афе истннни' естћ, егда ефе ко плоти Тек^к с8ф8 со Л1Н010 Господ'к посл8шати /Ид ижбстакх исполнитн, гакоже и азх тек'1\ иж^кфа^сА, ншгк К(НЛ1А естк незакк1ти лине вх /иолитва^ своиух. Пкпгк, Господине отче лаои, да цаз^м^кл л (оковх ткок» и Акоже ко плоти прежде посл8шалх лја еси лшогаждм, так№ и нкш^к паче д^\ол<к влагил !х посл^шаи л1а, гак^ по Боз'к на та, чадо Ткое, о\,-пока\-х, да не посралмксА и не лишенх к8д8 надеждм носа. Жолиса же п наск ко Го спод8 — Длшнк " Јеромонаха Илариона Срби дочекају са великом почасти и љубављу. Он је извршио све како му је наредио св. Сава, Жупан Отефан, велможе и много народа са свију страна дошло је на молитву у манастир. 0. Иларион са многобро.јним духовним свештенством отслужио је литургију, и после исте јасно је прочитао молитву св. Саве код ћивота св. Симеона. И шта би? Готово одмах после тога из моштију св. Симеона почело је тећи св. миро, и сузе његове престале су тећи. Видећи таку очиту милост Божију, велики жупан Отефан, заклео се пред светима моштима, да он не само неће изневеритп веру православну, него да ће ее и борити за Православије, заједно са својим народом до последње капп У знак радостп п славе поводом тога чуда, сав народ, на челу са жунаном, неколико дана слали су искрене, топле и благодарне молитве Богу и св. Симеону. Отпуштајући Илариона, Стефан га обдарн даром богатим, и пошље брату своме Сави иисмо, у коме опише чудо, и благодари у име своје и целог народа његовој молитви. Други чудесан догађај догодио се овако: Пре 14. година, дакле у садашњем времену, један хајдук Сипићанин, слушајући негде, да онога