Српски сион

Г ,р. 29

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 471.

учењу седам првих васељенских сабора и св. отаца првих осам векова или учен<у старе нераздељене васељенске цркве. На том основу се образовала старокаточпчка црква у Немачкој, ШвајцарскоЈ. Холандији н Француској, која до душе нема за собом велпки брбј присталица, али која ипак неоспорно чини цвет католика, јер сви знатни н просвећени умови мало по мало уђоше у састав тих старокатоличких опћина. Ако би се тај иокрет мало по мало раширио ио свој папској цркви, могао би у самој основи уздрмати папсгво и, рушећи га, потпунце обновити западни католицизам, п у сваком случају то би била ванредно важна појава у западНом хришћпнском свету и повукло би за собом небројене поеледице. Тада би католицизам оживео изнутра, богословска наука, поставши слободном, обновила би га у учењу, управи н богослужењу. На тај начин очишћени католицизам, ослободивши се евојих светских властољубивих претензија н не желећи, као што то ради папски католицизам, дочепати се управе и науке, стекао би нове силе и суделовао би у обновљењу науке; са тога би престала у римско-католичким кралевима стара, а сада свуда наслала, борба мсђу државом и црквом, богословима п науком, Хришћанством н новијом нолитиком, — борба, коју потномажу и распаљују језујите, што су око папе, и ванредно конзервативнп ретроградни ултрамонтанци, који се труде да одрже папскп деспогисам п јављају се као неномирљиви противници захтева државних н прогреса у науци. Таково, на начелима 1'таре нераздељене васељенске цркве првих осам векова п седам првпх васел»енских сабора, обновљење западне цркве, учинило би могућним и уједињење иеточних и западних Хрпшћана. Па збиља, шта нас делн од заиадних Хришћана? Зар не иапски деспотпзам, непчгрешнвост иапина и евезласт, коју он нрисвпја себп у свету, и све оне новогарије, које су после раз дељења. цркава понпкде у западној цркви? Кад би све западне цркве учиниле то исто, што учинише Старокалолици, онда би пала преграда, која дели те две цркве међ\' собом. Уједињење источних н западних Хришћана наступило би еамо собом; западна црква би ее очистила од новотарија, које је стежу; папа би просто остао један од патријараха, иатријарх занада, без икаквог права да се меша у с/гвари других

цркава; свака црква би била автокефална. Папа-патријарх просто би имао неко првенство части; васељенски сабор би се признавао као највиша законодавна, судеко-црквена власт; једном речи, ствари би дошле у оно стање, у коме еу ее налазиле до раздељења цркава, у времена Кипријана, Амвросија, Леронима и Августина, када су источни и западни Хришћани еастављали једну васељенску цркву. Из тог узрока је сасвим прироцно, што су Старокатолици од самог почетка стали тражити сједињење старе католичке цркве са источном и у тој сврси сазивали зборове у Бону — 1874. и 1875. год., у Келну и Луцерну — 1890. и 92. г. и 1894. — у Ротердаму, да би припремили то сједињење иомоћу неопходних претходних расправа од стране богослова обеју цркава У тим еазетовањима еу узимали удела и енглески епископални богоелови, и ако само онп од њих, који, негпрајјћи начело протестантизма, нагињу старом католицизму првих векова, наиме тако зване пизеисте. То сједињење са источним црквама од самог почетка су сматрали као потпунце природно и могуће Делингер, Фридрих, Рајнкенс и остали њихови вођи. У источној цркви, како у Грчкој, тако п на осталом грчком истоку, у Русији, Румунији, Србији и у осталим православним крајевима појава Отарокатолицизма од самог почетка је е радошћу била дочекана, о чему је јавно било изјављивано у сво;е време. Особито су блиско уеимали срцу ту наклоност Отарокатолика православни богослови грчке, руске, румунске и српеке цркве, који су узимали удела у споменутпм зборовима; нз Грчке-архијепископ Ликург сирскп и други, из Цариграда-Филотеј Вријеније из Никомидије, из Русије-Кирјејев, Осињин, Јанишев п многи други, из Србије, Румуније п других православних крајева такође многи богослови. Главни резултат договора. на тим зборовима, који су нмали, разуме се, незванични, претходни и припремни карактер, био је тај, да су се обе цркве, као сродне познале једна с другом п да се у већпне представника с једне п с друге стране створило убе1)ење, да је по сједињење међу њима могуће, пошто обе цркве ночива-ју на једним и истим основпма. У руској цркви је то убеђење толИко ојачало и побудило такове наде, да је Свеши Сгтод у Петрограду назначио особиту комисију за расирављање иитања о шој великој сврси ује-