Српски сион

С тр . 492,

„СРПСКИ сионл

Бр. 30.

свим неправедан и оенива се на простом неразумевању другог тезиса, кога прихватише Отарокатолици 1892. г. на Луцернском конгресу. Шта вели тај тезис? „За Хришћанина је обавезна Христова наука, а не богословска или тако звана благочастива мишљења. За науку Христову, дакле за хришћанске догмате, ми признајемо оно, што је иризнавало опће, постојано и једногласно нредање нојединих хришћанских цркава (<1ег сћпбШсћеп Е1пге1Мгсћеп) сагласно са посланицом старокатоличких епископа Холандије, Немачке и Швајцарске, сасгављеном у Утрехту 24 сентембра 1889. год." 1 У том тезису су они видели, као да су Старокатолици отступили од правог учења и пали у протестантизам. А зашто? Зато што су они тај тезис протумачили у томе смислу, као да по њему Старокатолици примају за догмат само оно, што је заједничко у различитим хришћанским црквама: у православрој, римској и код протестаната. Они су га наиме разумели у томе смислу, да се под појединим црквама разумеју све цркве, не искључујући ни протестанте, ни западну цркву, јер по таком разумевању, ако протестанти не примају н. нр. поштовање светих, то већ није онћи д.огмат него приватно мишљење. Исто тако, пошто протестанти не примају седам тајана, не примају предање ; не иримају васељенске саборе, не примају неопходност дела и уветно предоцређење, онда то учење као неопће не чини црквене догмате. Али таково тумачење је сасвим погрешно и самовољно и, помоћу таковог самовољног метода тумачења, могло би се чак доказати, да су васељенстш патријарх и папа — присталице Махаравате. Да се нравилно разуме тај други тезис и да се разјасни, какове се баш гу разумеју поједине цркве, ире свега је • неопходно узети на знање, да одрефење нредања, које оне дају, није никаково друго, него оно познато одређење његово од сгране старо-латинског црквеног оца Викентија Лиринског, које примају све запћдне и источне цркве и које је 1 Немачки текст те ставке глаеи: Уегћ1П(ЗНсћ Шг Деп Сћпв4еп 181 (Не ]1/ећге СћпвН, П1сћ(; с1је 1ћео1о§18сће ос!ег 80§епапп1е (гошше МепшпјЈеп. А180 ГЈвћге СћпвН, а1« сћгја!;Нсће Бо^теп пећтеп -ге^г ап теав а!з во1еће8 <Јигсћ а11§ете1пе, ћевШпсП^е ипЛ еЈпвИттј^е ТЈећегПе^егип^- Дег сћп84 Нсћеп Е1112е1к1гсћеп апегкапп!. ууогЛеп 181 ипг1 сНе ићеге1пвНтт! 11114 |3ет ВсћгеЊеп <1ег аНкаШопвсћеп В18сћо1'е уоп Но11апс1, Веи18сћ1апс1 ит! с1ег 8сћууе1г, А»Нг1: ГЛгесћ!; с!еп 24-81еи 8ер1етћег 1889. Ј.

употребљено у свима римско-католичким и иравославним догматикама. Тгас1Шо ев4, (|ио<1 пЈшцте, ветрег е! аћ отпЉив сгесШит ев4. Викентије, као иравославни католик, јасно разуме, да је предање то, што се признаје свуда у васељен ској цркви, од свих православних и свагда у православним црквама, а не оно, пГто признају јеретици и њихове опћине, јер се те опћине не сматрају као саставии део васељенске католичке цркве. Дакле Отарокатолици. наводећи речи Викентијеве, нису могди. разумети нод иојединим црквама оне цркве, које се не оснивају на учењу старе васел>енске цркве, наиме протестантску и папску, против којих су устали. Друго, израз ,,непрекидно предање" показује, да се овде мисле оне поједине цркве, које могу доказати, да се држе учења, утврђеног од ночетка и да не примају касније новотарије. Новија учења заиадњака (неиогрешивост, непорочно зачеће, индулгенције и остало) и протестаната (негирање нредања, добрих дела, многих тајана и др.) не наслањају се на неирекидно црквено предаље, дакле занадно-римска и нротестантска црква не могу се подразумевати у другом тезису под појединим црквама. Затим се на крају тезиса говори, да су све то Старокатолици изјавили сагласно са оним, што су признали у Утрехту, и то по неопходности гони онога, који жели да правилно разуме поставку ЈГуцернског конгреса, да обратн пажњу и на ту поставку, донесену у Утрехту. А шта је тамо било установљено? Навешћемо овде прва три члана старокатоличке вере: 1) „Верно чувамо стару католичку установу, коју је прогласио Викентије Лирински; тачно чувамо веру сшаре цркве, како је она утврђена на, васељенским саборима и у догматичким одредбама гласом још нераздељене цркве десет векова. 2) Одбацујемо, као мрошивпо вери сшаре цркве и пггетно за стару католичку цркву, установу ватиканског сабора од 18. јула 1870. год., која установљу.је непогрешивост папину и идеју, да је папа опћи епископ читаве цркве. 3) Одбацујемо, као неосновану на св. Писму и па мишљењима сшарих ошаца , енциклику Пија IX сд 1854. год., која је прогласила непорочно зачеће Пресвете Матере Господње". Ко отуд не види, да је основ, на који су се наслањали Отарокатолици у Утрехту, као и свуда, вера старе васељенске нераздељене цркве ирвих векова до њеног раздељења и учење