Српски сион

Б р . 34

братом Србином ; пријатеље — децом својом, милом наством својом Тешке дужности евоје, које му је иредочио добар у Христу брат, савладаће божјом иомођи, љубавл.у и новерењем народа, којега толико љуби, као и жнвот свој. Веран Богу, као апостол дркве христове, радиће у славу божју и у корист цркве, а као учитељ народа свога, учнће га свима. хрипЉанским врлинама, учиће га да чува образ и поштење своје, да му име буде славио, као и предака, његових. Благосиљајући народ, моли га да му помогне у дужностима и да му ноклони своје поверење. Беседу владичину иропратиоје народ одушевљеним усклицима. испратпвши тако Његово Високоиреосвећенство у епископску резиденцију, где га је, речју епарх. школ. референта г. Дим. Долге, поздравило епарх. чиновништво и епитроиство. По коридору двора постављене у бело обучене ученице овд. срп. вероисповеднпх осн. школа, просииајући нред владику цвеће, довршише врхунац овог описаног доиста имиозантног дочека. Једна од својих другарица, Олга Андрејевићева, поздравила је владику овом добродошлицом: — „Из невиних срдаца наших и дубине наше српске душе кличемо Ти свети владико: добро нам дошао и у добар час по децу Твоју, Твој мили сриски народ, који Те толико љуби, колико и саму свету цркву — живот свој. И ја сам сретна, што могу овом приликом и са овог места да будем тумачица жеља мојих другарица, којима си с лица прочитати могао, да се искрено радују Твојој данашњој слави п величини. Дај Боже да Те оваква слава и оваква љубав прати кроз сав живот Твога владиковања и да између Тебе II народа Твога влада онаква сугласица, као што је у хармонији боја овог завежљаја цвећа, који Ти предајем као залогу народне љубави. Живео и у добар нам час дошао!' 1 Владика је девојчицама одговорио оном светом речи Христовом : „пустите децу к мени, јер је њихово царство небесно", да му је овај ноздрав најмилнји, јер потиче из невиних срдаца њихових, и јер је дечија љубав, искрена љубав. — Од 6'/ 8 сати ночео је владика примати денутације, свакој на поздраве и честитања прикладно одговарајућн. што је трајало нуна два сата. У 9 сати у вече била је бакљада са ва-

трометом и серенадом, на којој је учествовало српско грађанство и народ из епархије, вршачко српско црквено иевачко друштво и иавлишко певачко друштво. Овом прилпком држао је г. МЛура Цвејић, председник вршачке српске православне црквене општине, владици један говор, који ни ио садржини, ни по оштрој својој форми није одговарао поздраву, што је овом приликом имало вршачко српско графансгво да иринесе високопреосвеЋеном енискону. Наглашавајући тешка времена у којима српски народ ове отаџбине живи, а на иосе спомињући оно фатално питање о комуналисању овдашњнх српских веронсповедних основних школа — он је позивао владику, као вођу интелигенције наше, да својим моћним положајем стане на пут тој навали, и да како у овом случају, тако и у снакој прилици брани и штити народна права и интересе цркве. Бацајући копрену заборавности на до сада што је било, изнашао је дужности владике према народу у таквом тону, који је требао да илуструје онај рад у корист народа — с пародпом љубави , а иротивно — с народном клетвом. ■. Но на ова.ј говор председника вршачке српске црквене оиштине којим је авторитет епископа ирофанисан и који свесно графанство вршачко не одобрава, свратићемо се, кад га у јавности читали будемо. Владика с пуно такта достојанствено бдговорио је, да му се је срце зарадовало на указаној величанственој овацији вршачког срнског графанства, али да, му је душа задрхтала од помисли на одговорност, којом се радједног човека, доводи у свезу са народном клетвом... Он ће увек бранитн интересе цркве и народа, а ако ко противно мисли, да се вара. Он љуби сриски народ, коме и сада као и увек преиоручује да чува своју прадедовску веру, народност, образ и иоштење сриско, те благосиљајући присутне и њихове на дому, онростио се с народом. Овако је текао овај имнозантан дочек, који ће учесницима остати за вечан спомен, имајући прн том пред очима својпма једног срнског епископа, који искрено љуби сриски народ и који ће врлинама, способностима, ноложајем и епергијом својом бити правц пастир и отац духовне настве своје. —н—