Српски сион

Стр. 572

„СРПСКИ

СИОН.- 1

Бр. 34

које ћеш моћл само уз нашу љубавн пуну помоћ носити; нримио си на себе велике дужности, које можеш само уз нашу, из синовње љубави потичућу предусретљнвост усиешно врIIIИТИ. Заиста, тешко је бреме, које епископ на себе прима; велике су дужносги, које епископ има да врши ! Ту Ти морамо, свети владико, — већ нашег добра раз,и — сви иомагати. Ти имаш, високоиреосвећени архииастире, да нам нроповедаш слово Божије; да нам иредстављаш изасланика Хрмста Спаситеља; у Његово име с нами да говориш; Његову науку да нам тумачиш; Његове свете и узвишене намере међу нами да промичеш и оствариш. Ти имаш, свети владико, да нам ноказујеш нрава средства, помоћу којих се наше срце н наш живот освећује, и којима се наша права ереКа ствара, а наше душе вечито спасавају. Ти имаш, свеги владико, да нам гнусност и шкодљивост греха предочаваш; у правој употреби светих тајни да насобучаваш; свако незнање, сваку заслепљендст и свако криво мишлење с нашег разума да скидаш; тврда срца да умекшаш; лутајуће и заблуделе на прави пут да изводиш; грешнике да опомињеш; добре на ностојаност и истрајност у добродетељн да храбриш; колебајуће се и сумњајуће се добро да носаветујеш; слабе да крениш; заслепљенима очи да отвараш, и нами свима ирави пут к небу да ноказујеш. Ти имаш, високоиреосвећени архипастире, увек добро да расудиш : када треба да је слово Бажије у Твојим устима као блага роса, која иомаже, да добре намере клијају, и да златни нлодови светог живота до зрелости дођу, а када треба да је као оштри мач, којп грешнике одвраћа са крива пута. У кратко: Ти имаш, високонреосвећени архипастире наш, да положиш темељ нашој временој и вечној срећи; Ти имаш да нам нрибавиш добру савест, мир и примирење с Богом и људима, и вечно блаженство. Као дијецезан поверене Ти енархије греба, свети владико, да будеш ираведан и милостив еудија, — да никоме криво не учиниш и да се нико на Тебе не заплаче; треба да будеш добар и мудар управитељ, — како би Ти епархија, п у њој наства Твоја до дветућег благостања дошла.

То су само у кратко напоменуте дужности епискона, иа, гле, како су многоразличне и тешке. Но, високопреосвећени архипастире наш, Ти пред њима нећеш клонути духом, кад знаш, да Те нредусретамо еиновњом љубављу, која нам даје и снагу и вољу, да Ти вршење истих олакшамо. А ево, како ћемо Ти, високопреоевећени архипастире наш, Твој тешки рад олакшати. Знајући, да си нам дошао као благ и милостив отад, коме наше времено и вечно благостање на срцу лежи, ми ћемо Те љубити и поштовати; Тво.је ћемо ноуке радо слушати п даље раепростирати; Твоје ћемо налоге извршивати; Тво.је ћемо опомене к срцу нримати и ио њима се владати; Твојнм напутцима ћемо нослушност одавати, — јер смо уверени, да при свему, што нам будеш говорио и налагао, само наше добро у виду имаш. Као добри Хришћанн у цркву ћемо приљежно на молитву долазити, и ту ћемо, када будеш безкрвну жртву на светом олтару приносио, наше молитве с Твојима спајати, и с Тобом заједно ,,бднн'к/ии устм и един-кл^х ссрдцшх" славити Творца. Буди уверен, свети владико, да ћемо Тп нашим хришћанскнм животом, нашом љубављу и послушношћу — у Твоме иретешком звању радости чинити. А сада — благослови нас, свети владико, нрвим Твојим архијерејским благословом, да се на нас излије благодат Божија, која ће нам дати снагу, да можемо сва наша обећања испунити; а ми ћемо се мнлостивом Творцу вазда молити: да Те одржи у светој ревности Твојој за добро наше, и да ти дарује дуг живот и лепо здравље, — да можеш Богу, светој цркви Његовој, милостивом владару, драгој нам отаџбини и милом народу српском верно послужити ! Живио ! Бладика, тронут саслушаном беседом и радошћу присутног народа, сабравши се од уабуђења, изговорио је значајну, смишљену, лепим српским језиком пуних фигура беседу: да се је тешко опростио китњастог Орема, гробова својих родитеља, загрљаја својих сродника и пријатеља, али га весели, што га је у овој епархији нашао исти добар и ноштен народ српски. Срем .је заменио — драгом отаџбином Угарском ; рођеног, једног брата — сваким