Српски сион

Вр 34.

„СРПСКИ СИОН."

бучен у свечаном руху. Домови дворске и панчевачке улице — куда ће спровод проћи бејаху нскићене цвећем и ћилимовима, а народ по улицаМа пливаше у радости, што овако свечано дочекује свога архијереја. Политична оиштина подигла је о варошком трошку славолук; склонљен је и бандеријум варошких и коњаника из оближњих села. Поједини сталежи са црквеним литијама, корпорације са својим заставама, школска деца — 80 девојчица у бело обучене и цвећем окићене — пратећи „небо" и свештенство, сви изађоше од саборне св. Николајевске до св. Успенске цркве, да ту снровод дочекају, те одатле, заједно са осталим народом, допратише владику на молебствије у саборну цркву. У тишми овој ипак је одржан примеран ред, што је ову свечаност још већма уздигло. Тачно у 4 и ио часа стигао је жељезнички влак од Тамншграда, којим је владика, уз иратњу протопресвитера нанчевачког г. Саве Отојшића, Стевана В. Поиовића управитеља Текелијанума, Павла и Ђорђа Јовановића ми нистарског чиновника, Јована Протића пароха крушедолског, оца Валеријана Прибичевића професора Монашке Школе и јерођакона крушедолског Вићентија, допутовао. На станици железничкој дочекао је владику силан народ урнебесним живео! Ту га је поздравио добродошлицом: нресветли велики жупан г. Елемир пл. Палфи, у име вароши Вршца градоначелник и краљ. саветннк благородни г. Јосиф Сеемајер, а у име вршачке српске православне црквене општине, председник њен г. 'Вура Цвејић, на које је поздраве високопреосвећени г. епиекон Гаврило прикладним отпоздравима одговорно, првом и последњем српски, а другом немачким језиком. Од жељезничке станице до св. Успенске нркве непрегледне упарађене каруце — а нарочито оне у којима је владика са великим жупаном место заузео — са имнозантним, у народном руву коњаницима на челу, иратиле су владику до св. Успенске цркве. одатле се исти споредном улицом уклониле, а сировод је пешице с владиком — кога је у истој цркви дочекало местно свештенство, нредавши му „плашт" и „штаку" — нродужио иут, уз појање тропара и брујање звона, дворском улицом у саборну цркву. Пред вратима саборне цркве дочекало је Његово Високопреосвештен-

ство млогобројно парохијско свештенство протонопијата вршачког и белоцркванског. Пошто је владика, ушавши у олтар, целивао престол, прочитао је са амвона протопресвитер вршачки г. Александер Стојадиновић грамату Његове Свешосши пашријарха Георгија БранковиЛа, којом се свештенству п народу богоспасајеме епархије вршачке рбјављује, да. је за архијереја исте епархије св. Синод изабрао, Његово ц. и кр. ашсшолско Величанство Франц Јосиф I. потврдпо, а Он посветио преосвећеног Гаврила Змејановића. Грамату је народ пропратио бурним живео, а високопреосвећени епискои гаје са царских двери првим архијерејским благословом благословио, а за тим епискоиски престо заузео, да одстоји кратко молебствије, на, које је сриско црквено певачко друштво складно одговарало. Но молебствију, владику је у нме свештенства и народа епархије вршачке ноздравио иротопресвитер вршачки г. Ал. Стојадиновић овом беседом : Клагословенх гцадуи ко њил Господне! Што се Вршац обукао у свечано руво? Што су му куће искићене заставама, мирисним цвећем и свакојаким шаренилом ? На што брујање звона са свију цркви ове вароши ? Шта еу се скуиили толики свештеници, обученн у светле одежде? Што је толики народ иснунио улнце, на чак и овај свети дом ? Каква је то врева? Какав жагор у целој вароши? Какви се то усклици чују? Каква се то необична радост внди на лицу свакога од присутних? — Шта значи све то? Све је то нроузроковао Твој долазак, високопреосвећени Архипастире наш! Тиме даје израза својој радости Твој народ, Твоја пагтва, Твоја деца, — јер добисмо жељно исчекиваног архииастира, добисмо духовног оца, који ће о нами бригу да водн. Таквим сјајним дочеком дају деца Твоја израза својој искреној синовњој љубави нрема своме духовном оцу, нрема Теби, светп владико! Таквим од срца долазећим изразом радости своје хоће да Ти олакшају иочетак делања Твога у богоштићеној епархији Твојој. Таква љубав, као што Ти -је приноси Твој народ, неопходно Ти је нужно, ако хоћеш, да Твој узвишени рад буде од користи, — јер си као епнскоп примио тешко бреме на себе,