Српски сион

Стр. 616

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 37.

сузе на очи. Те су сузе најслађе сузе у животу човекову. У тренутку тих суза он је најсрећнији и заборавио је на све патње и беде, кбје је иретрпео. Ако плачемо од радости опда ноказујемо, да нам та велика радост одиста из срца потиче, да је она истинита! Нема радост, радост без суза као и иема туга, туга без суза, нит' је нрава радост нит' је н]>ава туга. Ми плачемо од радости, кад су иам деца благодарна ПГга су деца родитељима то иајбоље зпаду сами родитељи. Што је итици ваздух, што је роса цвету, што је иебу сунце, што је дупш молитва, то су ето, добра и благодарна деца родителшма. У такој ,деци родитељи гледе своје највеће добро, своју наду, своју утеху и потнору у старости. Благодарност дечија родитељима натерује сузе радости на очи. Сузе те јесу дробии бисер, алем-каменови, бесцен-благо. Опе иајбоље показују, колико така деца вреде родитељима. За то, сипови и кћери, поштујте те сузе родитељске и цените их Љубите родитеље своје свим жаром младе душе своје, јер су вам они после Бога највећи добротвори. Сетите се увек дужности своје према њима На то вас опомиње и пета заповед Божја: поштуј оца твога и матер твоју, да срећап будеш и да дуго ноживиш на земљи! Ми често засузимо од радости и кад састанемо са мчлим својим после дугог растанка. Оваке сузе лије мајка грлсћи сина, који јој се са дуга пута здрав дома вратио. Са оваким сузама излази верна љуба иред војна свога, који јој се жив из боја повратио. Оваким сузама дочекује ееја, брата, кога је свнки дап изгледала и једва дочекала Оваке сузе најпосле пуне очи свакога од нас, кад се после дуго година сретнемо са својим милим пријатељем или другом. Радосне сузе лијемо и кад пас каква опасност срећно мимоиђе. У том случају изгледа нам, да су сузе растерале неку суморну маглу испред очију наших. У души нам је свануло, одахнули смо и кроз сузе благодаримо Богу, који нас је од опасности сачувао. Размишљајући о Богу и свету, о савр-

шенствима Божјим и ништавости светској, ми цолазимо до свести о великој љубави Божјој нрема нама, коју нам љубав Бог указује сваког дапа бринући се о нама. Размишљајући тако ми замишљамо Бога не само као Творца и Промислитеља васељеие него и као свога Оца. У тим мислима чувства се наша толико разнеже и неко неогшсано миље разлије се но наншм грудима и паше око и нехотице засузи сузом миља, радости и благодарности према Госиоду. Исто такови осећаји обузимају нас и при читању светих и побожних књига, где невиност излази као победитељка. У св. Писму нам нружа диван иример еам Господ наш Исус Хри стос, чија је невиност дирнула и неверника Понтија Пилата те овај опра руке пред иародом од крви његове праведничке. Невиносг и правда Госнодова победила је и сав свет незиабошки и вера његова раншрила се по свим крајевпма земаљским. Читајући животе светих, наилазимо па силне мученике за веру и исноведнике, који иретрпеше страшне муке али пе одусташе од вере, но шта више обратише често и мучиоце своје па пут снасења. Сви ови примери силно утечу на наше срце и буде у њему слатку радост, која се најлепше исказује у топлим сузама Но радоспе сузе лије и ближњи наш, коме смо утрли сузе жалости. Ако је брат наш у тузи, невољи или ако страда а ми му у свему номогнемо, ето, да смо му заменили сузе жалости радосним сузама. Оваким сузама плаче благодариа сиротиња, коју смо спасли од глади и студи. Радосие сузе сијају се најпосле и у очима нашега непријатеља, коме смо вратили зло добрим. Ове последње сузе неиријатеља нашег имаЈу тројаку вредност. Поред радости оне указују и на то, да душа нашег не пријатеља није тако рђава као што иам изгледаше, јер је примчива за сузе а треће оне могу бити и израз кајања за учињену нам неправду. Све ово троје разбуктиће у нама поново љубав к њему, ми ћемо се измирити с њим, опростити један другом нанесепе увреде и у братском загрљају нролићемо обоје сузе радоснице. Оваке су сузе радости овде на земљи.