Српски сион

Б р. 3/.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 619.

славског професора избише на видик у новом судару његовом са присталицама папског апсолутизма због филозофских назора Гунтеровпх. Ствар је у овоме: језунтска странка, веома снажна у Немачкој у шесдесетим и седамдесетим годинама, када је и Рајнкенс делао као професор, да би угушила нацијоналну свест у немачком народу, свима силама тежила је, да искорени из свих виших немачких школа појаву нацијоналне филозофије. ставивши на њено место језујптску филозофију, основану на схоластичким начелима средњевековног богословља. Пошто су се у томе перијоду по читавој Немачкој раширили филозофски назори бечког професора Гунтера, језујпте напрегоше све своје силе, да ограниче њнхово ширење. Резултат тога најпосле је био — грозни глас из Рима, који је налагао „уе!о" свима и свачему, што је стајало ма у каквом одношају према Гунтору. Рајнкенс, који се и сам није слагао у неким тачкама са Гунтером, био је дубоко потресен таковом појавом паиског аисолутизма и нп најмање се нпје бојао да искаже и усмено и преко штампе своје осећаје, који га обузеше. Резултат: — окривише га ионово, да се противи светоме оцу и рацијонализмом, уопће свим оним, чпме обично окривљују у римској цркви свакога, ко се држи и исказује назоре, који ма у чему не хармонишу са обичним назорима римске курпје Ова два факта из професорског рада Рајнкенсовог дадоше повода римској курпји, да с иодозрењем гледа на смелог професора; а њим самим завладаше горки осећаји према својој цркви. Ти горки осећаји Оиваху све јачи и јачи, што год је тежња римске курије, да зав ши нанску систему њеном последњом веригом — проглашењем догмата о папској непогрешивости — ностајала кра.јем шесдесетих година јаснијом и јаснијом. Две године пре тога жалосног акта био је Рајнкенс у Риму и овде се рођеним очима могао упознати са оним стањем црквених ствари, у коме су се оне представљале намеснику Христовом и његовој странци, што је око њега; а делимпчно и с тим, шта очекује западну цркву у скорој будућеости. А овде је по свој ирилици саврео у њега коначно и план рада у погледу сабора, који ће се наскоро састати. Бар се у неким чланцима, написанима ио новратку из Рпма,

Рајнкеис заједно са својим нријатељем Балиером изразио доста неповољно ио нека, црквена питања тадашњег времена. Када се затим отворише седнпце ватиканског сабора. његови назори беху већ сасвпм одређени. Још пре свршетка тога сабора, када је у осталом већ сасвим био очевидан његов исход, Рајнконсје бно саставио „план протеста против саборских одредаба," у коме је, испоређујуШ ватикански сабор са васељенским саборима првих хиљаду година, с гвозденом логпком, и ако у мало речи, доказивао невасељеност тога сабора. „Ватикански сабор, говорило се у томе плану, ништа није бол.и од иознатпх сабора у Римпни (359) и Ефеског (349), нипо .својим мотивима, јер је сазван у сврси сакцијонисања иапског апсолутизма — умишљене истпне, која се не налазп у откривењу. а овамо је без икаквог здравог основа; ни ио своме саставу, јер се састојао, впше него у половину од талијанских епископа, који се налазе у потпуној покорности папи; ни по своме карактеру, јер .је лишен сваке слободе саветовања.* Делингер, Шулте, Рајш и друге вође новога нокрета разгледаше међу еобом тај план протесга и решише да се изнесе на последњој саборекој седници против догматизовања иапског апсолутизма Али тадањи догађа.ји спречише остварење те намере: ватикански догмат беше признан од скоро свих еаборских чланова; странка мањине, која је протестовала против новог догмата, била је толико незнатна, да изнашање сноменутог протеста, који је саставио Рајнкенс, без сумње не би имало никаквих резултата. Тај први неуспех није задржао развиће новог нокрета. Одмах после ватиканског сабора његове вође се стадоше брзо спремати, ца јавно нротестују против ватиканских одредаба. Ту је Рајнкенс био један од највиднијпх раднпка. Тако је заједно са Делингером и Шултеом, узео најживљег удела у сазивању познате пирнбершке конференције , ко.ја је ударила темељ новоме покрету и на којој је био изречен први јавни протест против ватиканских одредаба. У књижевној полемици, која се после споменуте конференције расиламтела међу Старокатолицима и заштитницима новога догмата, и Рајнкенс је живо суделовао. Колико је он ра* Вид. 8е1гаЦе. Вег АИкаШоН лбшиз. Сгевс1пећ1е аешег Еп4" шск1ип§, 1Ш1егеп СгезкаШт^ ип<Ј гесћШсћеп 81е11ип§. 61езвеп. 1887. 8. 79-83,