Српски сион

Стр 650

„СРПСКИСИОН".

Бр. 39.

Библије, да се наш сељак. који пије кадар да нроцени суштину те „благоглаголивости", заноси и опије буновним напитком свога суседа, пријатеља, зпанца у дороцу и кожуху, који уједпо ни то неће ироиусгити, а да не наспомене, како љему сву ту „мудрост' подарује сам Госнод 3 Св. Писмо у Ђукову преводу иг])а нри тим махинацијама јаку улогу. Мисијонар прво сам чита из њега извесна места уоченој жртви, па јој га онда уклопи у руке, да га и ипаче код куће „нроучава". Па и ако је Св. Писмо, ио речима Апостоловпм; „богодано и корисно за учеље, за карање, за поправљање, за поучавање у иравди, да буде савршен чоиек Божиј ; за свако добро дело приправљен" (П. Тим. В, 16, 17), ипак човек и из добра чиии зло. Јер је слово Божје мач духовни, и то, такођер по речима св. Ап. Павла, „оштрији од свакога мача оштра с обе. стране" (Јевр. 4, 12), те мора бити извежбсш војник, који ће с њиме руковати у сврху спасења душевнога; иначе дотични задаје њиме раие и себи и онима, који су око њега. 4. „Хар$а Сиона" у преводу тхок. Ђорђа РајковиЛа и Змаја Јована ЈовамовиКа такођер чини своје Важпост њену у овом погледу ја сам истакао већ у мојој речеиој књизи на стр. 168-170, као и у дотичном засебном оцеку: „Једап назаренски богослужбени састаиак" (стр. 149 — 162). И нами с те страпе данашњим даном прети опасност у толико већој мери, што сам баш пре некако дознао од сампх иазареиаца, да се оне сада, и то у „Милетићевој" штам парији, штампају, у трећем издању, у пеких осам хиљада шрисша и неколико примерака! Само нека се та вест обистини, на ће бити по нас праве^кубуре! Тај Фатални превод у њиховим је рукама заиста страховито оружје, против кога се може борити само с-а највећом натегом.* * Пре две године штампали су и румунски назарепи „Харфу Сиона" у свом иреводу у 2000 примерака. Но како нису могли успети, да је штампа која румунска штамнарија, па како су и браћа Јсвановићи у Панчеву, еамо из обзира према једноверној нам цркви румунској, одбили штампање те работе, то су је хптампала чак у Цириху, и то баш у штампарији (2игсћег ипс! Гиггег), у којој су ш^ампаре и Фрелихове кадге: Аћћаш31ип{г, (Ие

5. ТТТто није кадро да учинн св. Писмо и г ХарФа Сиона", то се покушава постићи у ,,скупштинама" . „Доћи ти, љубазии, у нашу скупштину, па ћеш чути и видети, што ниси ии спевао," навале назаренски мисијонари на наше људе. Ту одмах на први поглед упадне нашем ратару у о«и и уиечати му се у душу јаки коншрасш , који стоји између лежерности и жагора у нашим св. храмовима и између бојажљивости „верних". да каквим клобарањем или разговором не би ма и нехотице узпемирили и иореметили свечаност свога богослужбенога састанка. Па како да наш човек не обрати нажн.у и на то, како су назарени сви листом дошли у „скупштину", дочим наши св. храмови махом остају празни. Сад још екстатични беседник назаренски прочита ио једну главу из св. Писма, на, то „тумачећи", пређе, скоро на изуст, многе приче из Јеванђеља и Дела Апостолских, те том приликом дозиа наш сељак, као онај Совра Циганин у Надал/у (в. ,,Назаренство", стр. 114), „да је Исус Христос био Чивут, и много што-шта, како треба да живимо" ; да је, даље, цркве већ давно пестало са шара земаљскога, да је антихрист зацарио над душама православним, да тајне, које се свршавају у цркви православној, нису тајне, да њени свештеници нису нрави свештеници итд. итд. Ја сам често слушао те и сличне њихове погрде и страшна њихова хулења против Православља у том правцу, Еће ићегћаирк и. тете Еће хпвћевопЛеге ће1ге(7епс1, даље: 1)1е ЕггеН.ш ^ с!ек Мепзсћеп Дигсћ (1а.ч Вас1 Дег Ћ г 1ес1егјте1шг! |!п(1 сНе Егпеиегип^ Ле.ч ћ1. Ое1« ез, и: Кече 2 јоп 8ћагГе. Ете 8атт1ст^ уоп ГпеДегп и Оевапдеп 1'иг (Не Оететег с1ег 01аићеп(Јеп јп Сћг18 (;о. — Ја сам „ХарфИ Сиовулуј" ушао у траг баш када је свих '2000 прим донесено у Панчево ради укоричеша, и некако добавим један примерак. На неколико дана после тога путовао сам жељезнидом из Делиблата за Вршац, те уз пут искамчим од једнога назаренца, Немца из Мраморка, да румунски назарени вису могли да придобију за преводење ни из далека онако славна песника, као што је наш Змај, него је, доета шкандалозно, нревео „Харфу" неки Јоне Валножан , ратар из Новога Села (близу Панчева). — Накчн неколико меееци ириспе румунским назаренима, такођер из Цириха, и „Нови Додатак уза Хар®у Сионску", па како сам био уверен, да сам ја једини неназарен, који сам свему том ушао у траг, то сам ја и саопћио све то у три чланка у „Бисерица си Скола," органу арадске им дијецезе, па је то после и друге њихове листове занимало.