Српски сион

Б р . 40

придобио, јер га оии л,убе, а могу га љу бити, јер виде, да и он отва])а руку сво.ју, иа номаже и њих и цркиу своју. Са свотом од 55.000 Фор. претворена је стара црква у лијену и укусиу грађевину, а уиутрашп.ост је сва до иајмање ситиице сасвијем поновљеиа. Сада стоји црква на изравпаном, лијепо ограђеиом . простору, а иснред ње је поширок, добро поилочеп и ииском оградом оперва?кеп пролаз. Са сјеверне и јужпе стране. у предјелу гдје стоје пјевпице. дограђене су омање апсиде, којима би ирвобитна основа цркве хтјела да се приближи визаптијском грађевном стилу, а тијем је уједно и простор цркве њешто ироширеи. Да су те апсиде могле досијети до висипе и ширине олтарне апсиде, тада би намјера, ради које су подизане, била нотиупо постигнута. Али склоп сводова црквених као да није доиуштао, да се на платну црквеном прави виши и шири отвор ио што је направљен. Како је звоник на западну Фасаду као призидан, стајала су два иовећа ћошка по страпама звоника празна, кварећи изглед цијелој западној страни. Празнине те сада су попуњене, и са сјеверне стране придјелана је у доњем дијелу крстионица, у горњем остава за црквене утвари, са јужне нак стране стубиште за звоиик. На самој пак западној страни звоника изнова је панрављен укусан портал, сав у камепу, управо вјештачки исклесаном, окруњен владичанском митром. У прочељу над порталом смјештена је у горњем дијелу велика икона нресвете Тројице, а иснод ње између ступчића од угасито црвеног мрамора иконе арханђела Михаила и Гаврила, све три красап мозаик, који се на свјетлости сунчаној блиста, као да ]е у живој ватри. Прочеље ово са порталом задржава на себи ногледе пролазника, који се диве лијепој изради и уживају у вап редно пријатпим утисцима тог дијела црквене зграде. Кров цркве покривеп је на ново тамним цријеном. апсиде пак и придјелци код звоника, као и сав звоник добише кров од бакра, којег се боја па звонику мијеша са дјелимичном иозлатом

Злнтпа јабука са кованим и лијепо украшеиим осмокрачпим крстом па врху складпо завршује повисоки шиљак обновљеног звопика. Таква је спољашност садап.е пакрачке цркве. На њој се нарочито истиче двоје. Лијепи торшал и красни мозаик: Једним и другим може се код нас подичити само пакрачка црква. Она је у натиој ми трополији једина, бар мени позната, са које се блиста мозаик, који нркоси вјетру и бури. То двоје само доста је. да човјек не пожали труда, да дође и види. А унутрашн.ност? Она је још љепша. Кад се човјек пађе у садашњој цркви пакрачкој пријатно се осјети у складној оној мјешавини боја, које се просинају са бојадисаних прозора, иозлаЛено0 иконостаса и нолилеја и оних разних боја све од пода па до свода. Ко је смотрен па пази куд му нога ходи, томе око лети по смишљепо склоиљеном разпобојпом керамиту, којим је прква натосана. А хоће ли да нодигне ноглед горе к своду, мора га зауставити па платну прквепом, на зидовима, по којима су се прострли цвијетови разноликих украса, који еу удешени попут старинских мотива у црквама наших краљева, које су украшавали ђаци византијске школе. Такав је и свод, само што се нсти тешко даде посматрати, јер поглед мора да се провлачи кроз густо грап.е кован<т и позлаћеног гвожђа, из којег су склопљена она два велика иолијелеја, од којих једаи хоће, да закрили солеју, а други нагиње к панерти, па ие даду маха иогледу пи па једну, ни па другу страну. За то бих и рекао, да би требало један полилеј уклопити, а други смјестити на средииу свода црквепог, те па тај начип одтеретити простор исиод свода и учинити га прегледнијим. Отимајући се кроз густо грање од полијелеја, поглед човјеков скпеће к прозорима, који су менм бар најмилији А то не само ради оне пнтоме свјетлости, коју орнаменти са нрозора просицају по цркви, него и ради тога, што ми се чипи, да с њих одсјајују добре душе хришћанске,