Српски сион

СРЛСКИ СИОН."

С тр . 683.

јати вап ље и такова'опћечовечаиска појава, као што је васпитање; и у евакога ларода оио, мора ићи својим путем. Тако је и у самој ствари Ми смо већ виде.ш, колико су се ра:ииковале задаКе васпитап,а, код народа ста рога света; исту разлику налазимо ми и данас код дапашњих културних парода. IГе гледећи па јединство хришКапских па рода, сила иародиости изражује се и овде приметним начином, и већ је Ушипски раскрио карактеристичие нрте у васнитап.у код различних парода па западу. Тако склопост ка разглабању и сиетемисању, типичпа ирта немачког народа, изразила се саобразиим пачипом и у немачкој педагогици. која тежи к научној оспови, нупоКи, свестраности и систематичности свога рада, и у практицп немачкога васпитања, које па првом месту ставља ову свестрапост, а пе развиКе п оспажење карактера. Ово поеледње јесте спажпа нрта васпнтап.а у Енглеској. Карактер, павика, влада и управља собом (зеН§оуегпетеп1) — неопходпа прииадиост свакога џептлемена сачин.авају овде випш идеал васпитања. Саме знамените школе епглеске, сви стари универзитети њеии, — бол»и су васпитачи него учевни заводн. Овде међу самим стенама ненромешвиво живи, слично домовипи, особити дух, особити карактер. који једнако нотчињава себи и ученике и наставнике и слуге. У Фрапнуском васпитању тешко је обележити карактерне нрте. По изгледу, правствепа личност човека, сила карактера и свестрапост умнога образовап,а не сачињавају кулминапиони нункт његове тежње, него брзо усавршавање у техничким областима знања које сачињава гордост Француске, које храни њихова таштина, које одговара потнуном споља шњем блеску Француза. Још је теже оцртати тип америчкога васпитања, то су последице оних врло разноврсних услова, нод којима се сложио овде живот човека. Овде иас поражава и иеобична разноврсност учевних ирограма, и широко учешће у учевном делу, чак и у вишим школама женским, и ослабљеност религиозног 'елемента, -који не улази у сис/гему друштвенога васпитања, него је остављено на бригу

њима самима, толико многобројпим религиозиим сектама. Развиће карактера међутим и овде етоји иа првом месту васпитне нел.и. Нећу да узимам на себе задаћу да исправим и донуним недостатке у овој карактеристици васпитпих типова заиадиих парода; ово је дело веома трудпо, које потребу.је снецчјалнога ис/граживања. За наше нел.и у осталом ово није тако важно. За пас је важан <т>акат. што сваки народ обрађује свој идеал васпитања, као одговор особинама свога карактера и захтева п.егова складна живота, а овај је Факат — јасаи. Но веК овај Факат непроменљиве нацнонализације свакога васпитања не служи ли, сам но себи, јасиим доказом, да је само оно васпитање на правом путу. да иде ка истипито-добрим резултатима, које јасно осеКа над собом ову напионалпу подлогу, да свако васпитање може еамо тада бити јасно, када је утврђепо на оспов ним начелима живота народног, када се, одговарајуКи нотнуно основним иотребама народа, лако прима и условл,ава ттародним сазнањем. Хрђаво је, кад оно иде мимо ових природних ттачела свога народа, или се незнајући уклања од њих или-их намерпо игнорује, замењујуКи их туђим, бајаги бољим. На тај иачин неКе никада достиКи значење оие животне силе. какву има васпитање право — народно. Но још је горе, ако оио иде у супрот овим пачелима, право тротив њих: тада оно уиапта велико зло у живот господарства, зато што ттеодложпо рађа унутрашње ттепријатељство, несагласност. борбу међу туђим начелима и националним. која захтевају своја законита права. Нонаособ, сваки народ веК инстиктивно, бесвеено тежи, да иде и овде својим сопственим путзм и само неки особито непријатпи услови могу га скренути с његовог природног пута. Но ово је мало, с овим се не може задовољити, оставити дело, као што пеки желе, самоме себи. Потребно је расветлити овај пут светлоптКу сазнања; неопходпо је свеено провезти начело своје народности у своје васпитно дело; у противном случају парод Ке рамљати и иКи