Српски сион

бр. 43.

„ ОРПСКИ СИОН."

С тр . 711.

су или послаии, или су сами од своје воље дошли, да пред Његову Светосш изађу. Примање је одмах заночело. Белику деиутацију свештенства и народа из своје епископије, нривео је Његовој Светосши високонреосв госп. енископ Мирон. Онда се ређаху поклонства кр. котарске области, кр. котарског суда, политичке општине пакрачке, црквене општине иакрачке, препа : рандије, основних школа и т. д Дошло је и њеколико римокатоличких свештеника са стране, а и домаћи римокатолички жунник. Израилитичка богоштовна општина такође се поклонила. А пијесу изостале ни Срикиње пакрачке. Предсједница српске ;кенске добротворне задруге, гђа ГрубиКева, са нотнредсједницом гђом ЗорчиЛевом , благајницом гђом МарковиКевом и тајником задруге, проФ. КпежевиКем , приступише Његовој Свешосши у име свију чланица нлемепите женске задруге, да цјеливају свету десницу патријарха својег и да замоле свети благослов за се, за своје другарице, за младо друштво своје. Преко пуног сахата трајало је примање код Његове Свешосши , јер се Његова Светосш љубазно упуштала у разговор са многнма од опих, који су пришли да се ноклоне, распитујући о сваковрсним одноЈпајима, јавним и домаћим. Задовољни и сретни са љубазна нријема код Његове Светосши излазили су чланови разних депутација из дворане и многи замолише, да их прими и високопреосве штеии епискои Михаило , који се молби њиховој љубазно одазва. Депутација свештенства из пакрачке епископије, под водством проте бјеловарског, г. Ј. ШшековиЛа, ушла је прва к њему. За њом су се ређале и друге, као : учитељски збор српске нрепарандије, српска женска добротвориа задруга, изасланици њеких општина, па многи иојединци, који су желили да цјеливају архијерејску десницу. Све је високопреосвештени г. Михаило љубазно нримио и освајао срца свију љубазношћу својом и величином духа својег, која се огледала у свакој ријечи његовој и онда када је говорио са свештенством, као и оида када је говорио са чиповништвом и грађаистврм, па и оида када је са часпи-

цама женске добротворне задруге занодио говор о узвишеној и племенитој сврси задруге н>ихове. Ни преко мјере послом и свакојаком бригом силно заузети домаћин, епискои Ми/рон , иије могао а да не прими многа иоклонства, којима су врата к њему отворили угледни свештеници из горњокарловачке епископије, међу којима смо видјели проту КукиЛа, протосинђела ЖивковиЛа, проту Грби&а, пароха КиежевиКа. Преузвишени госп. одјелни иредстојник Даиило СшапковиЛ није нримао. Тако је бар речено било. Али је и он морао њеку господу и пријатеље ипак примити и с њима се норазговорити. Пун је био двор епископски одличпог свијета и у свој тој множини не можеш иаћи лице, које би изгледом својим одавало зловол>у што је ту. Све је то весело и задовољио. А оио иначе несносно вријеме чекања, док па кога ред дође, овдје је било баш пријатно. Свак имађаше у овој или оној гомили да иотражи рођака, пријатеља, знанца, с којим се давно није видио, с којим би имао да се поразговори, можда чак и о врло озбиљним и важним стварима. Многи опет жели да се упозиа са овим и оним, о ком је чуо и знао, али га дотле никад видио није. Рукује се ту, грли се, -љуби се, склапају се нова нознансгва, уговарају састанци на час два пред вечер и вријеме нролази, као да лети. Док јо то све у двору бивало, дотле је и сеоски народ повео коло своје нред двором. Благо њему! Прије зоре уранио је тај народ и у Пакрац пожурио. И подне је већ давно превалило, а он је непрестано па ногама био, иа таште чекајући да прими у се мрвицу „наворе." Па му је нпак још до игре и пјесме! Очеличио га је живот, проведен у мучпом раду, а и у сиротињи својој сачувао је народ тај веселост духа својег, која са неба живота његова разгони црно очајање и паклене оне авети, што раздиру срце и душу сиротиње других народа Лијепо је коло паше народно, у које се хвата свој до својега, па уз пјесму, који пут и безазлеио шаљиву, весело ноиграва пристајући у један корак, један