Српски сион

Б Р . 43.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 713.

је проповијед доста дуго трајала, али ипак пије присутни народ показивао. да му је досадно слушати. И оштра је и горка погдјекоја пала, али није озловољила пиког, шта више, мјерећи утисак своје ријечи на народ мпло ми је било, кад сам опазио, да овај и оиај покретом главе своје одобрава и те ријечи. Ој, та много тога треба у иама да се обнови и обнављање наше мора често бити, па да се обистине ријечи: „И I« ПОГИЕНКТХ ОЕЦк.1 <ИОА ко в-кки И Н1 вос^ититх и^х никтоже адтх р8ки лша" и да те ријечи у устима наше Цркве буду истина за сваку овцу Њезину! Сутои се спуштао, кад је вечерње свршено и прекрстивши се још једном иред вратима црквеним народ се разилажаше својим кућама, да и оиима код куће каже, што је тог дана чуо и видио и духовну радост и утјеху и с њима да подијели. Мјештани пак и добар дио гостију са стране спремају се на иово уживање, које им спрема добротворна задруга Српкиња иакрачких. „Бесједа" ће бити. Биће вјештачке свирке, одушевљене пјесме, лијепе декламације забрујаће и струне на гуслама српским, а млађи свијет додаје још и то, да ће бити и игре. Свак има њеШто, чему се највише радује.. А сви се сложно радују томе што су чули, да ће на „бесједу" доћи Његова Светост, натријарх Георгије , са оба еиискоиа и другим свијетлим гостима. Његова Светосш позвала је већ тајника задруге и уписавши се са својим ирилогом за ушемељача задруге казала му је, да ће присуствовати на забави у вече. Примјеру Његове Свешосши слиједио је и високопреосвештени госи. енископ Михаило, па нреузвишепи госи. Данило СтапковиЕ. Било их ја можда још који су исто учинили, а ја нијесам дознао. Бурним ,.и;пвио * дочекаиај е Његова Светост на улазу у кућу, гдје ће се „бесједа" држати. Одушевљеним клицањем ираћенаје све до дворане, а Стунајући у дворану пуну одабране публике прими срдачан поздрав свију,који устадоше и кликнуше „живио", које једва надјача гласна пјесма „ис пола ети". Одушевљеио је иоздрављен такође и епискои Михаило , па епископ Мирон, иодбан

и вел. жупан пожешки, који један за другим у дворану долажаху. Сплет из којега су пакрачке Српкиње „бесједу" своју сплеле. био је красио смишљен, али се морао раскидати, јер браћа из Загреба не могоше доћи, само су им једаи одабран квартет послали, ко.ји је то вече дивно прославио српску пјевачкудружину загребачку. Ради тог недоласка цијеле пјевачке дружине загребачке морао се програм још у задњем часу мнјењати, а пошљедице тога опажале су се, но публика их ипак није хтјела да нримјети. Н>у је одушевљавала она вол>а и оно отимање младих> пјевачица и пјевача, да публици 'спреме угодну забаву. Коровођа, нашем свијету нознати ироФ. 11 ТЛумоња уложио је заиста много труда, да младу дружину своју увјеџба за ту „бесједу". Прилици сходан, уираво сретан је био избор њежне пјееме Рајкове (пароха Н. Манојловића) о сеоској цркви за декламацију, но није згодаи избор учињеп у личности, која ће декламовати. Г. учитељ Драгосавац , са појавом својом и тоном гласа својега и темпераментом својим лијепо би нам декламовао јуначку какву пјесму. РБегово око сијева и онда, кад би га имала да овлажи роса са унутарњег миља, ири погледу старе и трошне, али ипак миле црквице његове и планински његов глас одјекује оштро и у оним моментима, кад нам_ се чини да би требао, мек као чиста душа, да се провлачи кроз пукотине на платну црквеном у стару ону светињу, коју је љубав одржала, па је чува да се не сбри. Публика је радо слушала и гуслара. А како да и не слуша, кад су вијекови душу Србииову за струне на гуслама везали и терет сињи срца његова и страшне муке живота његова у струне те упјевали, те боно одјекује са оног дрвета јадикова, које као да је никло из јада Србинова и нарасло у потоку суза његових. Лијено је гуслар пјевао, само још да су биле друге пјесме изабране. Пјесма о зидању Раванице, или она о сирочету Мирку боље би приликама одговарала, но што је пјесма она страшна о клању иејаке уиучади. Ту пјесму може слушати само онај, који има јаке живце, или тврдо