Српски сион

Стр 714

„СРПСКИ сион-

Бр. 43.

срде. И ја сам увјереи, да нијесам био из цијела друштва једипи, који је једва чекао да се та пјесма сврши Рекох ово само зато,, да скренем пажљу оних, који програме за овакве забаве еастављају и на ову страну. Није потребе у свакој прилици ријеке крви пред очи пуштати и гњевом срце људско иунити и освету у љему будити. Душа Србипова пупа је и њежнијих жица и срце и.егово кадро је и љепше осјећати Србин јесте и патник и јунак, морао је то бити и прилике су га таквим учиниле. Али сам но себи оп је питом и мило му је све што црту питомости иа себи поси. Зашто дакле да се не дирне у те жице њежпије и питомије?!' Напомињем само њеке ствари, пе пишем критику и не би било лијепо од мепе, кад на крају не бих казао, да сам угодпо провео часове на л бјеседи -1 тој. А ировели су их исто тако и други Сви су били задовољпи, иа је и Његова Свешосш исказала своје задовољство часпицама женске задруге, кад при крају забаве приступише, да благодаре Његовој Светосши па очииској доброти, са којом је иа забаву њихову дошао. Исиративши Његову Светосш и остале одличне госте радосним клицањем из дворане, публика остала наставила је забаву још и даље. . . Сутра дан нашли смо се опет сви у цркви. Живи се сјећају драгих нокојиика, који су цркву љубили, својим трудом је подигли и бригом својом одржали је. на јој и за обповљеп.е штогод спремили. И тај трећи дап свечапи годио је души хришћанској и срнској, која се и у радости својој залијеће у невидовие свијетове, у којима живе душе опијех, који су нас у љубави на земљи оставили, да молитвом живих срдаца својих за покој њихов иераскинуту свезу своју с њима одржавамо Са парастосом, који је одслужио високопреосвештенн госп. епископ Михаило завршена је тужна и њежна светковина тог дапа, тим су завршене тродневпе свечапости, у обновљеном храму и око њега. И завршене су достојно. Тронутим гласом говорио је епископ Михаило молитве за

покојне основатеље и ириложнике светог храма, који се у богатом сјају сада блиста. По гласу његовом могло се опазити, како се у њ прелијева увјерење његово, увјерење сваког православног Србина, да је добро, корисио и Богу угодно дјело учипио свак, ко се за храм Божји стара, увјерење, да је свак од тијех учинио своје за снас православног сриског иарода. А кад се по цркви заталасао чисти и звонки глас младога проте пакрачког А. ЗорчиЛа, који је трећу. шесту и девету нјесму каиона дивно отпојао, чипило нам се, да чујемо пад собом трептан.е душа добрих паших отаца, које се с нашом душом спајају и уиосе у њу опај благослов и мир, што га човјек осјећа, када је с љубављу учинио опо што је учипити требало. Још су се уз мртвачко кол.иво пашли при столу епископа домаћина гости његови, мећу којима су били и еви свештеници, које је тај дан у Пакрацу затекао. И ту је учињен сиомен мртвима. Његова Свешосш подигла је са стола кољиво, сви се присутни за руке ухватише, иа машући тихо рукама отиојаше еложно ,,()о сватмлш оупокои". . мртвима, које у ријечи својој затијем заноспо нрослави Његова Светост, патријарх Георгије Враћајући се из царства вјечиости, где је час пробавио са душама предходника својих на еписконској катедри, дух високопреосвештепог госп. енископа Мирона зауставио међу живима одмах код Његове Светости и п.ежно синовски захвали он патријарху Георгију за љубав очииску, са којом је међу дјепу своју дошао, захвали опда брату свом епискону Михаилу, иа захвали и свој осталој госиоди редом. Тродневна свечаносг била је свршена и чине се припреме за растанак. Преузвишеии госп одјелни предстојник Данило СтапковиЛ остави ирви двор еиискоиски. Свима пам је жао било, што он одлази прије Његове Светости. Али што мора бити, мора да буде. Оп оде, а. шњим одоше још и други н.еки одличници. Нзегова Светост пе оде тог дана. Има још један иосао да сврши. Видјесмо га гдје сједе у кола са домаћином епиеконом и одвезе се до зграде сада већ наиуштене