Српски сион

Стр. 764

„СРПСКИ СИОН."

В р . 46

Пошто је учење св. отаца источних и западних Старокатолицима потпуно познато и пошто, с друге стране, верни тулачи својих личних богословских мишљења могу бити само Старокатолици, Еомисија мисли, да их треба оставити њпховој богословској савести, да ре шп, да ли су њихови назорн сагласни са овим ставкама: ,,1. гаки) Отецк естк винл Окшд и Д8р: Окша ч(изх рожденп, Д^а же ОкАтапу ис^ождени. Отеца ждаета Ок1на и изводитх Овлтагш Д8 \а, Ок1нх же рождаетсА Ж Отца, и Д!?х х (гВ/Ј\ткш исрдитх ш Отца. II тако чтшх единое начало и прнзнашх Отца единок> внноЈО Окша и ЈЏ\л. Из Чина испок^кданГА н ОБ'к||1днТлч лр](1еренскаго, лист други, на другој страни. 2. У богословским теоријама избегавамо свакакове представе и изразе, у ко.јима би се ма у колико признавала у св. Тројици два узрока или два начела, ма се такова и не схваћала у једнаком смислу, н. пр. кад би се Син нризнавао за друго начело или други узрок Св. Духа; или кад бп се Отац и Син замислили, да су сједињени у једно начело за извађање Св. Духа. 3. Остављамо богословској спекулацији и испитивању тумачење неких назора о просијању Св. Духа кроз Сина, који се налазе код неких св. отаца и црквених учитеља (то П уз О јхос то аусоу Iх тоО Патро$ б' ГЕојј срауероОтац тсесрг]уе\>, гј ехХац7151, Гј тсрбгга^, ђ гхторебгтас), да ли се просијање од Оца кроз Спна односи само на временито посланство Св. Духа у свет ради среће твари, или се оно може замислити и у вечном животу Божанства." Никада у пређашње време иолемисте не претпостављаху, да међу православном и римокатоличком црквом може бити догмашичке разлике у учењу о евхаристији. Али у шестој тачци г Утрехтске Изјаве" старокатолички епископи „сматрају као своју обавезу, да изјаве, да они сасвим верно, у целпни и чврсго чувају стару католичку веру с ногледом на св. тајну олтара, верујући, да под видом хлеба и вина иримамо тело и крв Госиода нашег Исуса Христа. Евхаристичко богослужење у

цркви није настављено понављање или обновљење измирујуће жртве, која је једном на свагда иринесена од Христа на крсту, него се његов жртвени карактер састоји у томе, да је оно њена успомена, која не престаје, и истинито присуство тога јединог нринашања Христа за сиасење искупљеног човечанства, које се свршава на земљи, и које ће се, по Јевр. IX. 11. 12., непрестано свршавати од Христа на небу, јер Он сад стоји за нас пред лицем Божјим (Јевр. IX. 24.). При таком карактеру евхаристије у одношају према Христовој жртви, она је у исто време освећена жртвена вечера, у којој верни, који се причешћују тела Госиодња и крвн Господње, имају опћење међу собом (1. Еор. X. 17.) " У томе се оиажа ово: 1. Исповедајући, да у св. евхаристији верни примају Самог Христа, етарокатолички епископи не исказују јасно, да су хлеб и вино у евхаристији само тело и сама крв Христова услед „ПрМОЖЕША" ,,Пр {с8фССТВЛЖ1А". 2. Израз „Утрехтске Изјаве", да је евхаристија „истинито нрисуство тога јединог принашања, које се свршава на земљи и које ће се ненрестано свршавати од Христа на небу'' — по букви се може и тако схватити, да су хлеб и вино у евхаристији тело и крв Господа рег ГтрапаИопет , због иНдиИаз согропз еГ запдитГз СћпзИ ; или пак због тога, што „тело, које се узнело, силази с неба." 3. У „Гуководству" и „Еатихизисима" у учењу о св. евхаристији нема спомзна о „гцнаоженш" — „пресВфествиеши". 4. А у својој миси Старокатолици речи „запсГит заспзгстт, гттасиШат ћозИат" замењују догматичком идејом о Христу -— вечном нрвосвештенику, који сад стоји за нас пред лицем Божјим. 5. Али, с друге стране, у „УтрехтскоЈ Изјави" старокатолички епископи изјављују: „са свом правилношћу у целгтгс и чврсто чувамо стару кагмоличку веру односно св. тајне олтара." С обзиром на све то Еомисија мисли: Пошто у догмату о св. евхаристији нравославна источна католичка црква јесте сагласна с римокатоличком (папистичком) и попгго се и ова носледња не слаже с представама протестаната и реформата; то ми, који смо далеко од тока црквеног жпвота на занаду, не