Српски сион

Бр 46

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 763.

редаба тридентинског сабора, комисија је мислила, да мх није потребно подврћи расправи, јер православна дрква не нризнаје тим булама и сабору никаквог авторитета. Сасвим одређено г Изјава" (3. тачка) одбацује папски догмат о непорочном зачећу пресвете Деве Марије. Пошто ни у Катихизисима ни у Руководству нема ни трага томе учењу, Комисија је признала, да се у тој тачци Старокатолици не разилазе с православном црквом. У другој тачци „Изјаве" старокатолпчки се епископи толико одређено изражују о правом смислу историјског нрвенства римског еиископа, да је Комисија прпзнала, да и у учењу о Цркви и њеној Глави у садашње време не иостоји разлике између нравославне цркве и Старокатолика. Пошто се ни у Руководствима, ни у Катихизисима у учењу о добрим делпма, гресима и загробном животу не сретају оне особине, које разликују римокатоличку цркву од православне, Комисија је прпзнала, да се у тим тачкама учења Старокатолици не разилазе с православном црквом. Тако од шест догматичких разлика, на које је указано 1874. год., у садашње време остаје у снази само једна,; чижање о исхо^ењу св. Духа. Али и у одређивању те разлике настала је већ битна нромена. Смисао те промене ностаје јасан тек само с гледпшта, које имају Старокатолици на саме себе. Старокатолици не траже ирисаједињење православно.ј Исшочној■ цркви као они, који се обраћају пз јереси или раскола. Они мисле, да сада, уклонивши из свога учења све новотарије римокатоличке цркве, немају никаквог лажног учења. И они желе, да се православна црква односи према њима тако исто, као што се православна источна у време васељенских сабора односнла према савременој западној цркви, да на њих гледа тако, као што су у своје време источни Хршићани, уленици Атанасијеви, Васплијеви. Грпгоријеви, Јованови, Кирилови, гледали на занадне Хришћане, ученике Иларијеве, Амврозијеве, Августинове, Лавове, т. ј. не гледећи на особине њиховог западног обреда, устро.јства и личног богословског мишљења, да призна истоветност право-

славне вере, које се држе Старокатолици, са оном католичком вером, коју чува сама нравославна источна црква и да их — на основу те пстоветности у неоиходном — удостоји своје заједнице. По мишљењу Старокатолика, та „ш песев8агпз апЛаз" међу њима п православном црквом ностоји од онога тренутка, кад су они уклонили „РШодие" из символа, и тим самим свечано признали, да учење о исхођењу Св. Духа и од Сина није догмат. Алп Старокатолици нису уклонили ту реч из символа само стога, што је она била најкасннји додптак символу и што је ту била унесена канонички неправилно, али не и стога, што су стекли уверење, да се у РШосцде ироповеда лажно учење. Они само узимају — и у томе је њихова бишна разлика од написта, — 'да гледиште, које се налази у речи РШодие, никако не може бити догмат, т. ј. истина, која је неопходна за вечно спасење, те према томе обвезна за све Хришћане, — стога не може бити што васељенска нераздељена црква није нроповедала то учење, и оно се дакле не налази у апостолском аманету вере. Али из тога још не излази за Старокатолике. да се догматична истина налази у гледишту, које је управо противно РШодие: Св. Дух ни у ком смислу не исходи и од Сина, т. ј. не излази, да је РШодие лажно не само ио облику израза, него и ио садржају. Догматом не може бити, по мишљењу Старокатолика, ни то противно гледиште, — не може бити са истих разлога, кој.е они износе нротив ГШодие. Према томе би Старокатолици желели, да их православна црква не осуђује за то, што се они, поводећи се за неким занадним оцима и учптељима, држе РШ(|ие, као приватног богословског мишљења, *ко.је, ипак, није обавезно ни за ког. Они уверавају, да у томе ириватном мишљењу, како га они.схваЛају, нема ни сенке, која се не би слагала с православним догматом. Тако они најодлучније одбијају сумњу, као да не признају Оца за јединог виновника бића Сина и Духа и да Сина поштују као Друго начело Св. Духа. То филиоквистичко представљање, које ,не смеју Старокатолици да осуде, по своме садржају, као што они мисле, не противречи ни учењу св. псточних отаца за време нераздељене цркве.