Српски сион

Б р . 46.

*КИ СРПССИОН."

С тр . 767.

пивничког иароха, која се у т — скож хатару иаЛази, разрезани црквено-оиштински нрирез као неумеетан отпигае. — Поводом пријаве М. Б. пароха у К., да му црквена општина ни после добивеног одавде палога ни новчића за ову годииу у име идате издала није, — наређено је истој општинн, да нрикаже списак оиих општинара, који парохпјал уплатпли нису, да се против истпх политичка егзекуцпја затражи. — Ј. К. скупштииар у М. услед односне пријаве п доказа, да је због криминалног преступа осуђеи био, — лпшен је скупштинарске части. Пријава випге одборинка и скупштпнара у Ђ. иротив тамошњег перовође устуиљена је тамошњој црквеној општинп, да је у свом делокругу и као првостепени форум решп. — На основу спроведене истраге иротив црквено-општинске управе у С., због неунашања одређене своте од плате пароха тамошњег у име дуга истог иароха, епархијском фонду, разрешен је досадашњи црквено-онштински председник, због неснособности, тога звања и части, а. онштина упућена да друго лице за председника изабере. Уједно је истој оиштини поново даложено, да од плате истог пароха месечно сдређену своту одузима и у епархнјски фонд уносп. Пошто је међутим истрагом констатовано, да је неизвршавању овостраних палога у овој ствари и исти свештеник узроком бпо, то је исти п на нстражне трошкове осуђен, а поједпни му поднесци, у којима напада п вређа своје претпостављене власти, уступљени су епархијској конзисгорији на сходан поступак. - • Узета је на знање одлука кр. суда у Јегри, по гласу, које је осгавпна Марпје Рац рођ. Хариш коначно у властитост тамошње црквене онштине прешла, те је г уједно пзаслано тамо од сгране овог одбора поверенство, да оставпиу ту ирпми, и црквеној општинп преда. — Одобрени су неки прорачуни црквепих ошнтнна за 1897. и више црквено-општинских рачуна из прошлих година, н то некп без примедбе и иекоји са примедбама. — За оправку зграде манаСтира Бођана, која јд сасвим оронула, умолпће се Саборски Одбор за припомоћ. (Г. Петар Убавки!,) који се већ од дужег времена бавио у патријарашком двору нашем, радећи попрсје Његове Светости патријарха Георгија, довршио је модел за ту радњу, који му је исиао врло добро за руком. Моделје послат, да се по њему изради попрсје у бронзи. По наручбинп Његове Светостп, натријарха Георгија израдио је г. Убавкић пре тога и нопрсје блаженопочившег митрополита Стратимировина. Оба понрсја, кад буду сасвпм зготовљена, сместиће се у престоној дворани у

патријарашким дворима напшм на одређено нм место. (Најстарија православна црква.) Источпо од Новог Иазара иа 20 минута налази се Петрова црква, за коју се држн, да је најстарија од свију цркава у овнм крајевпма. Народио предање говори да ју је подигао Апостол Тит иа 40 год. но Христовом Вазнесењу. -Тош причају, да је у њој крштеи први српски просветитељ св. Сава. На велику Госпојину о. г. служио је у њој архијерејску службу Рашко-призренски Митрополит Дионисије, наредивши, да се тај стародревни дом Божји у зид огради. (Досад непознат светитељ) јесте Србпи поп Никодим, кога Румуни светкују ради његових добрих дела и чудеса, која је у Румунији починио подижући на све стране цркве п манастире. Св. Никодим за њих је то исго, што за Србе светитељ Сава. Св. Нпкодим родио се у Прилипу за владе силног цара Душана. Отац му је био Грк, а мати Српкиња. У Влашку је, веле, побегао зато, што се кћи неког турског војводе била заљубила у њега, као у млада и лепа владику, с тога он побегне у Влашку, и тамо иаставп започетп св. рад. Тврдп се, да је св. Никодим био рођени ујак нашег српског мученика Дара — Дазара. (Наредба васеленског патријарха.) Његова Светост васељенски патријарх Антим VII. издао је једну наредбу, која ће пуно учинити за историју православне цркве. Пошто пма доста древних иравославних манастира, који су били од велике користи за цркву н просвјету, а данас се за њих ништа ноближе не зна, наредио је свима владикама и игуманнма патријарашких и ставропигијскпх манастира, да Му одговоре на ово троје: 1.) какви су манастири у њпховој енархпји илп под њиховом непосредном влашћу; 2.) којп су манастпри затворени или срушени и која су се еведочанства о њима сачз'вала у архивама; 3.) какви су манастири били у старини по усменом предању. Алп сваки извештај ваља потврдити и извором, из кога је црпљен, како бп био научио достоверан. Ову наредбу Љегове Светостц потакло је руско археолошко друнггво у Цариграду. (Хобе да купе папи Рим). Од год. 1870., од кад су римске папе изгубили Рим, а с њпме и своју световну власт, свакидашња мисао п чежња њихова, с којом лежу и устају, осим сједињења свију цркава са римским папом, јесте и та, да поврате себп Рим а с њпме . и световну власт. Но кад би им се, узмимо, дало на бирање: хоће лп Рим или сједињење, нема сумње ^а би се прпволелп царству земаљскоме, а одреклп — ма п са