Српски сион

С тр . 768.

„СРПСКИ СИОН."

ЈВ р . 46.

језујитскож резервацнјож — снова својих о сједињењу. Јер, њпма је прво: „царство од овога света. 1 ' То сведопе сваке године многобројни конгреси римокатолика, који се држе, по упутству из Ватпкана, по свижа крајевима рижокатолицизма, а свршују се редовно грожопуцателнии резолуцијама: да је папи неопходна светска власт, а ради ње и Рим, који да је незаконито од напе одузет, те да му има бити и повраћен. Таке резолуције и разни протести протпв „заробљења" папиног, ничу и доносе се већ х / 4 века. Па све узаман. Риж је у добрим рукама, и оне га впше не враћају. Резолуцнје и протести, дакле, не пожажу. То виде већ и у Ватикану. Али, зато ипак не полажу оружје и не оставља нх нада. Што није жогла реч и жастило, моћи ће новац. Тако данас мисле у Ватикану. Растројене и немоћне данашње финанцпје у италијској држави, дају ватиканскиж језујптажа наде, да ће моћи Риж купити, кад га нису жогли од нежилостивих римокатоличких срдаца италијских измолити, нити бомбардовањем конгреских резолуција и протеста на јуриш узети. И, као што јављају неки листови, језујите ватиканске сачинише већ и пројекат за тај куп. Намеравају издати проглас на све рпмокатолнке и позвати их, да својиж прилагањеж помогну скупити три милијарде и више форинти, којим новцеж би се онда наии купио Риж од данашње италијске државе и предао на вечно владање римских папа. Но има људи, који не верују, прп томе, двоје: иити да ће се тај новац скупити, нити да ће се Рим хтети продатп. У целом пројекту ипак пма интересантности. Доказује безочност језујита, која се пе дрза вређати ни нонос целог једног народа, ни титрати се са угледож једне државе, претпостављајући, да би кадри бпли себе на вашар изнети, руглу целог света и срамоти свију врежеиа изврћи. То могу сажо језујуте! (Здравица дра Полита.) Ма да ,-,Ераник" вели, да се не налази побуђеним исправљати здравицу г. дра Полита, саопштену у последњеж броју овога листа, његову односну белешку у 131 броју сматрамо ипак истравком, и то, за нас, доста разумљивиж. „Браник" велп: „Као што смо извештенп, тај говор г. Полита није у „Српском Сиону" тачно донесен а ми можежо протумачити, што је описивач прославе здравицу дра Полита по сећању нанисао, те је због тога, немајући осиж сећања, никакве поуздане подлоге за репродукцију исте здравице, много шта додао, а много шта опет сасвиж изосгавио, као оно,

ради чега се и епискои Зжејановнћ нашао погођениж. Пошто ми импровизираниж здравнцама прн обедима у опгате не дајемо важности, то се не налазимо побуђенима, ни ову здравицу дра Полита да исправљамо." Придаје ли „Враник" импровизованим здравпцама, па п овој г. Полита, какве важности илп не, то је чисто његова ствар. Но ми смо здравпцу г. дра Полита саопштили по својој известтгачкој дужности, а саопштена је не но сећању известиоца, него на основу чињених бележака- за време говорене здравице, за истинитост којих бележака известилац увек стоји на белези. Ако у саопштеном говору г. Полита н није све наведено што је он рекао — а врло мало није, и тиче се више речи него мисли, — али оно што је наведено и саопштено: то је г. др. Полит заиста и рекао, и ништа у томе нема доданог од стране нашег известиоца. Толпко ради истинитости саопштења здравице п оправдања нашег известиоца. (Таблица критичких дана у г. 1867.) У књпжари В. Валожића у Београду изашла је: „Таблица крптичких дана", коју је по Фалбовој теорији израдио II. Манојловић. Таблица садржи за сваки жесец бројеве од 1 до 31, који означавају дане (даТ У М ) У дотичном месецу. У колнко је који од тих бројева истакнут крупнијож штампом, у толико је већа вероватност, да ће тога дана бити кише, или (према годншњеж времену) снега. Таблица је израђена на финож картону у укуснож облику и веома подесном формату, да се може иосити у џепу цена је комаду сажо 20 хелера; жоже се добпти у књижарннцажа новосадским и ианчевачкнж. Од Админиетрације. Јављамо, да нам је наш зас.тупник саопштио, да је ноднео надлежном суду тужбе против наших дужника. Да би још за времена избегли непотребне трошкове, позивамо своје дужнике, да дужну претплату што пре пошљу. Администрација Орпоког Сиона. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Добили сжо на приказ : Велика Споменица из Руоије : Свеска прва: Писма из Шоскве са крунисања Николаја II. Александровпћа руског цара н Александре Феодоровне руске царице. (са више слика). Напнсао А. ПајевиЛ, — Цео чист приход ове књиге намењен је фонду дра. Ђорђа Натошевића за удове и сирочад учи тељску. Цена 60 новчића или 1 динар 30 пара дин — Издање књижарнице А. Пајевића 1886. штампарија Ђорђа Ивковаћа у Новом Саду. — Књига