Српски сион

1>р. 3. „СРИОКИ СИОН." *>« р 45

Лопашински -архиепископ Твереки, 75 Јован Красовски, протојереј веће придворне цркве. 76 Осим ових беше и других песника у руској цркви, о којима се не зна кад су живели, као: Мнокентије Инок,~ (7 Жихаило нови творац канона, 78 Јован Ешископ'^ и Игњашије јеромонах. 80 Нотоње три службе налазе се у минеју месеца маја. 81 у.) Орпски: Овети Сава први сриски архиепископ и иросветитељ (ј 1237.), наиисао је благословом духовног светогорског сабора службу своме оцу Стефану (у калуђерству Симеону) Немањи, кога је исти сабор за светитеља дрогласио. — Григорије Цамблак (посрбљен?) Бугарин 82 (семивлах) написао је службу Стефану (Симеону) Дечннском. — Пош Пеја т — службу Ђурђу Кратовцу. У наше дане: митрополит Београдски Михаило — службу светоме Пегру Цетињском. Песме овога периода сличне су, како по својој унутрашњој вредности, тако и по облику. песмама старих вокова; у стању су висином мисли, лепотом слика и израза, узбудити душу, која се моли, а назидавати темељним догматичким посматрањем. Све су пуне и духовног мириса и сласти за религиозне душе, да им се не може непризнати присутност благодати свесветога Духа, који својим животворним дисањем и сада одушевљава свету, саборну и апостолску цркву православну. Особитом се милином, топлотом и лопотом одликују у овом периоду црквене песме оних народа, који су крајем минулога периода нримили хришћанство рускога на пр. служба на празник покрова Богородице и службе руским светитељима, и срискога — у службама Србима Свецима. Разлика руских и српских црквених песама од грчких састоји се у томе, што нису напи75 Написао службу за дан победе поц Подтавом 27. јуна. Ову је службу разгледао и одобрио Петар Велики. 16 Написао службу појави чудотворне иконе Теодоровске. " Написао канон препод. ПаФнутију Боровском. 78 Написао канон кнезу Константину и његовој деци Михаилу и Теодору Мурмонском. 79 Напиеао канон Леонтију митроп. Ростовском. 80 Написао канон за дан јављења Смоленске Чудо творне Иконе Одигитрује. 81 Види Историч. обзор. богосл. книгђ ГОевт. 1836. стр. 132. — 140. 82 Арх1мандритт. Леонидт., 0 славанс. пероводахт. церк. устава, Москва 1867. 85 Новаковић, Историја српске књижевности, Београд.

саее ритмички као грчке, већ у прози. Канони немају акростихона као грчки, а писци им се нигде не потписују нити натписују, можда зато што не сматраху своје ироизводе дораслима грчким, ма да не заостају иза ових. 6. Све иесме нравославне цркве сгоје у тесној свези са њеним учењем о вери и моралу. Њихови творци су Духом светим обдарени учитељи православља, који у својим списима излажу, слично пророцима и апостолима, науку пророка и апостола. Оне су у богослужењу православне цркве поучна, љупка, утешна и душп слатка проповед о верн и моралу хришћанском, најживљи извор за народну поуку. Стога је света дужност сваког православног настира, да своје стадо што више унсзна са богослужбеним песмама. Оне нас као и библијске свештене несше не само уче божанственим истинама Хришћанства, него нас и чине Хришћанима, те су тако једно од ирвих и најбољих средстава, којима се иобеђује зли дух неверства у Исуса Христа и Његово бол?аствено откривење. Ј. Д. Дан св. Саве у средишту српеке Митрополије Карловачке. Дан св. Саве ирослављен је и у средишту српске православне Митрополије Карловачке побожношћу и пијететом, у поносу и одушевљењу истом, какво се тога српског дана таласало по целој Митрополији, а широм света, где Орбина, има, ширило Орбину груди, росило му око сузом радосницом, челичило срце вером, надом и уздањем. Дан св. Оаве, дан је Српства; сриске цркве, српске школе, срнске књиге и иросвете, српског народа, целог целцатог. Тога дана црква иоје и кади, школа поје, пева п велича, сриска књига и просвета, превазноси и слави, а сви заједно, са српским народом целим,. са благодарношћу и гшносом спомињу име и помен, живот. дела и заслуге: Срцског Првосветишеља и Просветитеља^ светога нам Саве. А колико је срдаца задрхтало у узбуђењу радости своје; колико је зенпца креснуло у наврелој сузи одушевљења, колико ли душа укрепљено вером, надом и уздањем, ногледајући само на милу Српчад, са уверењем, да Српство има на коме остати и да га св.