Српски сион

Б р . 13.

с тога по неки после привидне борбе, пада у понор, не може да избегне судбу своју. „Гор"к нл1 г кид1х сердца!" Тамо морају бити управљене мисли наше. Не смемо тражити оно, што је на земљи, већ што је на небу, камо је Христос Спаснаш отишао. Све нас небуоиомиње; да, душа би нам и узлетала, али нам је тело слабо и трошно: тело нам нагиње више к земљи, јер је од земље. Шта да радимо, дакле? Зар душа да нам до века гвоздене ланде овог грешног света сноси и да без надеждно малакше? Не! Не! У Бога ништа није могуће. „Све је могуЛе ономе, који верује. а Као год што се узнео Христос, тако ћемо се узнети и ми, само што то не смемо ми нашим светским мудровањем пресудити Јер што је пред светом узвишено, то је иред Богом понижено, а што је у очима света понижено, то је иред Богом узвишено. — Крст је Христов сведок, да је у очима света и сам богочовек сматран као понижен, када је: „Понизио себе тосшавши •аослушан до саме смрти, а смрши крсшове. Зажо и Бог њега иовиси, и дарова му име које је веЛе од свакога имена. Да се у име Исусово иоклони свако колено оних који су на небу и на земљи и иод земљом". (Фил. 2, 8—-11). Пут самопрегорења и крста, којим је Христос ходио, телесан и душеван иост челичи нам и крепи трошност и слабост нашу. Дела, тим путем понизимо и ми себе у очима овог ништавог света, али ће нас милостиви Бог све више и више узвисити: у савршенству нашем, у светости живота нашег. Савимо се, послушајмо потпуним самопрегорењем глас и позив Христа Опаситеља нашег: „ Ко хоЛе за мном да иде, нека се одрече себе и узме крсш свој и за мном нека иде. Амин !"* Михаило Раки^ парох Додовски.

Назаренство односно безверје у Срп. Црњи у Темишварекој епархији. У новинама нронесена је била недавно вест, да је 12 српских православних породица у Српској Црњи иступило из крила православне цркве и одметнуло се у назаренство. Тим поводом управио је преосвећени госпо^ин Никанор ЛоиовиЛ епискон Темишварски, под бр. 57. ирез. ех 1897. на српско православно парохијско звање у Српској Црњи отпис овога садржаја:

„ Сриском православном парохијском звању у Сршкој Црњи. По неким напшм и немачким новинама проносе се вести инснириране из Вел. Бечкерека, као да су 12 срнских православних породица у Српској Црњи иступиле пз свезе православне цркве и прешле у назаренство. Позива се с тога наслов, да нам обратном поштом поднесе извештај о томе, колико су горње новинарске вести на истини основане, и ако су истините, да Нам се саоиште узроци, који су дотичне нородице на иступање из свезе иравославне цркве побудили, даље, да ли је то парохијско звање чинило какве кораке и предузимало какове мере, да дотична лица задржи у свези православне цркве, односно, да их од заблуде назаренске обрати опет у крило св. Православља, и у оиште, да Нам се цело стање ове ствари нотанко и исцрпно у историјско - хронолошком реду представи и опише." На овај позив, доставило је у горњој ствари српско православно нарохијско звање у Српској Црњи, Његову Преосвећенству допис овог садржаја: Ваше Високопреосвештенство! Новинарске вести, да су 12 породица из св. православне вере иступиле и прешле у секту назаренску на жалост истините су. — Узроци зашто су те породице прешле у назаренство ови су: Године 1888. дође један Енглез са једним бер^ерином Мишом Марковим, родом из Српске Црње, из Цариграда овамо, те прво обрати своје родитеље Петра и Савету у назаренство, иа своја три брата, доцније нређу и два зета Петрова у ту секту; на то су иочели долазити назарени из Кикинде, те још неке породице иреведу у назаренство, а мамилп су их с тим, да неће плаћати иарохијал. — Свештенство је чинило све могуће да их поврати у свето Православље, али без успеха. Ови назарени нису сви у један мах прешли у ту секту, него кад који, само су сада сви скупа званично изјавили солгабирову, да иступају из православне вере и остају за сада безверци. Госнодин солгабиров је званично јавио парохијском свештенству, који су иступили. У осталом ја сам господину нротопрезвитеру Љубомиру Панићу још 23. децембра прошле годипе поименце јавио, који су у назаренство прешли, и држао сам да је он преч. конзисторији јавио. Акт, који сам од г. солгабирова ономад добио,