Српски сион

С тр . 203.

могу Вашем Високопреосвештенству у препису послати ако Вам је повољи." Из приведенога се види, да су то већ старији назарени, који су улучили само ирилику вођења оврхе ради верозаконског нриноса и саборских трошкова, да и Формално иступе из свезе Православља, коме у ствари већ одавно не припадају.

Зар истина — реакција, а грдња и денунцијација разлог? На нат чланак у 9. броју „Српског Сиона", под насловом: „Дисциилина у нашој автономној управи и , одговорила је „Застава", а за њом и „Браник". Нисмо се изненадали, јер нам је Фалбова таблица критичких дана наговештавала силан пљусак баш тих дана, кад ће 33. број Браников да изађе. А пљуску смо се неком надали и зато, јер су избори за народно-црквени сабор у изгледу, па треба замаглити што јаче, да се истина не види; а своје непартизане што већма наружити, да што више мандата падне у крило •иартизанима. Знали смо како уме, зна и може одговорити „Застава", зато се са њеним одговором нећемо ни бавити. Бивало је ирилике, истина, да нас и „Браник" увери, е се и он са своје образоване висине уме да снусти и падне дубоко, у својој солидности да се уме и за нрески револвер машити, а својим вишим и „објективним" гледиштем упрећи и у најсеоскије тарнице ситничарских иартијских, па и самих личних обзира. Нека нам изволи отворити своје ступце за доказивање сада реченог, а ми се обвезујемо, за случај недоназа, на сваку отштету. Али, да ће се високообразовани „Браник" на поменути наш чланак тако ополчити, тако иозеленити и сикнути једом, те у своме одговору и саму Ћ 3аставу" заденути за иојас , томе тек сад верујемо, кад га је тај одговор у потпуном неглижеу нриказао у његову 33. овогодишњем б Р°ЈУИ тако смо изазвани и ирисиљени, да се разрачунамо са једним блистателним делом „образованог света". Овај разрачун не тиче се никога више, него потнисаног и „Браника". Вигештво и хонентност захтева, да ни „Браник" у тај разрачун не увлачи никога другог, него да нам стане на биљегу сам,

као што му стојимо ево ми. Одговорност за овај обрачун нека прими за свој део на себе, као што свој део примамо ми. Нас двоје смо ту и нико више. Ако тај обрачун чинимо у овоме листу, чинимо га ио својој вољи и на своју личну одговорност, а са правом на ступце овога листа, које нам право као уреднику припада, особито у овој прилици, кад нас „Браник" као уредника оптужује, односно високообразовано и солидно, широкогледно и широкогрудно — денунцира. Званичност овога листа с нашим одговором нема везе, као што није имала ни са нашим чланком. ОваЈ разрачун чинимо у интересу више општем, а врло мало личном. У општем интересу, јер предмет који ћемо расправљати, тиче се ошпте ствари. У личном интересу одговарамо „Бранику" само у толико, у колико нам мушки образ налаже, да његов инзулт одбијемо. А при том ћемо се строго држати објекција, које су истакнуте у нашем чланку и Браникову одговору. А сад на ствар. Није „Бранику" доста, што је он, без узрока, позеленио од огорчености на наш чланак, него хоће, неком сугестијом и хипнозом, да пренеее ту огорченост, сигурно, и на цео наш народ, јер вели, да је „тај несретни чланак на све стране изазвао ту огорченост." „Охо", помислио сам ја грешник, после ових Браникових речи, „дед прочитај јошједаред тај твој чланак. Можда јс ко учинио каку смицалицу, па ти на макоји начин подметнуо, што ти ниси ни мислио, ни написао, а ни ири коректури ни при ревизији чланка приметио ниси." Јер, и ако су моји декоји чланци и до сад Браникову огорченост возбуждавали, душе ми, овим чланком нисам мислио његову огорченост узнемиривати, а никад ми неће ни пасти на ум изазивати „огорченост на све стране." Хтео сам својим чланком само неке истине да нредочим и на њих пажњу да сврнем. Знао сам шта сам написао и хтео, иа ипак сам, још једаред прочитао свој чланак, да се што боље уверим, да ли високообразовани „Браник" може бити заиста тако несолидан, да нас, не само својом него и измишљеном огорчености „на све стране", хоће да денунцира и ногу нам иодмеЛе; и нама лично и овом листу и, у његовој уобразиљи „повамииреној црној реакцији". И? Шта сам у своме чланку казао и тврдио? Ево ово: 1. Да ће сабору од 1864—5. остати неосио-