Српски сион

ВР. 13

„СРПОКИ СИОН."

С.Р. 205

на свим тим странама анатемишу као неистините и издајничке. Јер, еамо је оно истина, што свет Браников мисли, говори и иигае; само је опо родољубље, гато тај свет жели и твори. Па зар мени, ето. није онда суђено, да ме прегази и смлави, смрви и уништи силни бахат „огорчености на све стране"? 0 хвала теби Господе! Избављен сам. Смислио сам на кога да се иозовем, па да ми и „Браник" ,на све стране" узверује, осим ако је и тако високообразован, да и сам себи и свама својима може довшснути: Нисмо говорили истину, ни ја, а ни моји. Ево речи Браникових и људи око „Браника". „Можемо ли бити ми задовољни, како су нам уређене црквене општине ? Јесу ли уређене како ваља ? Како су нам уређене епархије и гата цвета у њима? Какви су одношаји између душепопечитеља и црквених опЛина и епархије?" „И како стојимо са автономним властима и органима; наиме како стојимо с њима у погледу дисциилине, аукторитета и у опЛе, у обзиру иотребне автономне свести код свих тих органа ?" „Како стојимо са радом автономних органа и власти у свакој грани автономног живота? Или да указујемо н. ир. на тачно извађање прониса о дотирању пашега свегатенства?" Ето тако, и још много друго, питао је „Браник" године 1892. у свом 74. броју. А одговор на та шггања није ни смео, од страхоте његове, да исиигае. А ево гнта је у свом говору, у седници саборској од 7. новембра 1892., рекао г. Др. Михаило Полит Десанчић: „Кад смо ми оно ире 25 година почели градити наиту народно-црквену автономију, у оно бујно дбба прве уставности, на нас је уиливисало то бурно доба ирве уставности. Ми смо гледали, да наши спољни одношаји црквени буду стављени на темељ што слободоумнији што демократскији. Кр рескрипт од г. 1868. учинио је готово неки преврат у тим напшм одногаајима. Ми смо створили по извесним обрасцима, који нису шникли у крилу наше цркве, врло слободоумне и демократске установе, створили смо врло комплициран и административан и репрезентативан апарат? (Курзив је свуда нага.) „Ја себи разјагањавам, да се еиископат (Али не као Синод, него поједипци епиекопи. Прим. наша ) У г. 1864 — 1865., кад се градила установа потоњега краљ. рескрипта, није противио тим установама и то из разлога, гато у колико би срп-

ски народ тим установама ојачао у свом народном животу, да би тиме и црква и јерархија јачега ослонца имала. Наравно да искуство од последњих двадесет и иет година није оиравдало ту претиоставку, јер демократске установе, особито у цркви, ако су на сувише широком базису, хоће да се изоиаче на штету цркве н народа"• Ево шта је опет рекао г. барон Јован Живкови^, у с.воме говору, на истом сабору, 10. новембра. „Гоеиодо! или ћемо овај нага троганн и недоготовљени брод автономије нагае, — трогаан са несугласија еа нашом јерархијом, што ради неирактичности и неизведивости некојих створених инштитуција , а прорешетан и подеран неовлагатеном ингеренцијом државне власти, закрпити (!) и еаставити, да на њему елободно и сигурно (на закрпљеном ?) даље пловити узмогнемо, или ћемо га оставити иучини неизвесности, да се сасвим распадне! ТегШип поп ЛаШг!" А г. Др. Илија ВучетиЛ је признао ово: „ Нама је врло добро иознато, колико силних мана и недостатака има у тим нашим (досадањим) уредбама". Ето, дакле, речи и Браникових и речи његових људи. Треба сравнити те речи са тврдњама нагаега чланка, а које смо горе изложили у тачкама 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. и 8. И ко год има од Бога здрава вида и непомућене памети, а од људи још не иокварена срца и луше. зар неће признати, да емо ми у нашем чланку о послу сабора од 1864—6 рекли, другим речима али оно исто, што је рекао и г Др. Полит, г. барон ЖивковиЛ и г. Др. ВучетиЛ, па и сам „Браник". Опп рекогае: да нам црквене општине нису добро уређене, тако исто ни епархије; да су силне мане и педостатци у нашим (досадањим) уредбама; да нам је автономија трошна и ради непрактичности и неизведивости некојих створених ингатитуција, да нам је врло комиликован административан и ренрезентативан апарат, а да је он удегааван и конструисан но извесним обрасцима, који нису ноникли у крилу наше цркве. Гекоше, да је иа авторе тога апарата упливисало бурно доба нрве уставноети, , те под тим утецајем да су гледали, да нам снољни одношаји црквени буду стављени на темељ гато слободоумнији и гато демократскији". А зар смо ми шта друго тврдили? Не, него — баш то исто.