Српски сион

Бр. 15

3.) Сами римљани не оировргавају истииитост нојаве благодатног огња с тога, што су баш уверени о томе, да је исти огањ посљедида преваре и обмане, него највише из мржње, што благодатни огањ с неба пепооредно добива православиа а не римска црква. А да су некада и римљани веровали у истинитост и светост овога огња, о томе нае несумњиво уверава историја. Игуман Данило (Један врло стари иутник) забележио је, да је и за време крстоносаца у присуству краља Балдујина, на велику суботу иравославно (грчко) свештенство измољавало благодатни огањ; тада римљани још нису назнвали благодатни огањ „ грчком злоучотребом ", него је шта више и сам краљ Балдујин с највећом побожношћу примио од православног грчког енискоиа прву — благодатним огњем — занаљену свећу и од ње су сви остали запалили своје свеће. 3 ) Бреме у које се ирви пут појавио овај благодатии огањ не може се онределити. У овом погледу ностоје предања, која немају нозитивне вредности. Причају, да су једном лицем на велику суботу јавили епиекопу јерусалимском Нарцизу — који је чувен био са света и чудотворна живота — да нема доста уља за кандила у цркви гроба Господња Он нареди да донесу воде и очитавши над њом молитву нареди, да се иста вода успе у кандила и унали место уља. — У овом иредању се још не спомиње дакле благодатни огањ 8 ). 0 благодатном огњу као таковом, први је писао монах Бернард при крају IX. века. Оо говори овако: „На велику суботу у очи Пасхе, на јутрењој служби у храму гроба Госнодња ношто се отиоје „ Кирије елеисон " силази анђео и нали кандила, која висе над гробом Господњим Патријарх додаје тај огањ епискону и на послетку целом народу, да би свако могао тим огњем осветлити свој дом. Садашњи патријарх зове се Теодоеије (од 863. -870. г.); он је са своје побожности ностављен на то место 4 ) На сабору, који је сазвао у Клермонт папа Урбан II. ради покретања крсташке војне, изговорио је сам нана значајан говор у коме је између осталога и ово рекао: „У том храму (гроба Господња) заиста почива Бог; у том храму је Он 2 ) в. Игум. Даншла, етр. 116—48. 5 ) Печгу. Мв1. Еес1е81а«1;. Т. I. р. 18-2. е<Ц(. с1е 1840. 4 ) МаћИоп. Ас4а 8апс4ог. 8. III. Р. II. р. 473.

Стр. 241

за пас умро и сахрањен био. И сада Он још никако не престаје показввати своја чудеса онде. јер у дане посвећене светим страстима Његовим када су сви огњи иогашени над гробом Његовим и у храму, та погашена кандила се из ненада запале. Чије се срце — на ма колико окорело било — неће умекшати при овој иојави." 6 ) 0 благодатном огњу пишу на послетку и сви историци, савременици крсташких војни. Епископ рагуски Ђонифације врло лепо говори о овом предмету, а уједно нам описује и ред у старој јерусалимској цркви. Ево му описа: „Ради сазидања верних саопштићу, да је пре нет стотина година на велику суботу око шестог часа из јутра силазио огањ с неба и запаљивао једно ИЈШ више кандила у пећини гроба Господња. за време док је сво свештенетво и народ искупљен био у цркви. Тада су тим огњем пре иочетка литургије иалили свеће на престолу. Патријарх, свештенство, цар и народ долазили су са свећама гробу Господњу, побожно еу му се клањали, обилазили су око њега три пута и започињали су литургију са живом радошћу, шиљући благодарност Оцу светлости и Сину светлости, вечној Чистоти и Духу Светом, који се у виду огњених језика ситиао на апостоле и на оне који су с њима били па светој гори Сиону. При очекивању небесног огња и при иалењу истога, владао је следећи поредак: У храму васкресења Христова скупљали су се патријарх, цар, свештенство и народ, и то врло рано у јутру, пре онога часа, — који је обично бивао шести — у који је Господ саизвољевао да пошаље огањ у светилиште. После дуге молитве изабрали би једног од епискона, као на нример: епископа горе сијоиске, горе јелеонеке, витлејемског, 'хевронског, цркве пророка Авакума, Јоваиа Крститеља, Снаситеља с Јордана, Назаретског, горе кармилске или цркве св. Јована Крститеља из Севасте или других места, — онога дакле за кога су знали. да је најпобожнији међу њима и слали су га да прими св. огањ. Ако овај у св. гробу није налазио кандила запаљена, тада се враћао патријарху, цару, свештенству и народу вичући громким гласом: још нас није иосетио Господ Својом небесном светлошћу! — Тада су се ночињале молитве с плачем и вапајима, да би их удостојио Госиод но обичају иосетити. По свршетку тих молитава, слали би другог б ) Ва1 (Јпси8 т Сгев^е Бе! рег Егапсоз р. 87. 1з. (^иагеет, II. 590.

„ОРНСКИ СИОН."