Српски сион

( Ј тр . 302.

„ерпски сион."

Б р . 19

заборавља човјек на тијело своје и на потребе његове, заборавља на јело и пиће, и иостаје му све у наоколо несносним. Исто тијело човјеково у таквим приликама, да задовољи најпречнијим својим потребама, иште најсуровије јело и најпростије пиће, клонећи се чисто но нагону нића и јела изисканога. И ово знадемо но искуству сви ми, кад смо били у тузи за којим милим нашим, или кад нас је снашла каква већа невоља. С друге стране иост, тај неразлучни сапутник у тужним догађајнма, ! најбоље је у стању да узбуди у човјеку жалост у ономе часу, кад дужност и савјест позива човјека да жалп; а жалост се не ће показаки никада, кад се човјек добро најео и напио, и кад је дакле само на весеље расноложен. На против, кад се он уздржава од јела и иића, и посту се одао, он ће лакше примити к срцу тугу, живље ће је осјетити сам, а искреније и јаче подијелиће тугу и брата свога. Него, говорећи ја ово о посту и размишљајући о њему, но себи се само разуми.је, да ја ту мислим о правоме посту, а не лицемјерном, и мислим о посту, који ирате добра и богоугодна дјела. Чудновато некако изгледа, да и пост, то најизразитије дјело праве побожности, може претворити се у лицемјерство. Али нрирода је човјекова толико изопачена, да ,је ииак и то могуће. Спаситељ наш у св. јеванђељу напомиње, да је било, а спгурно има и данае људи, који начпне блиједа лица своја ради тога само, да их виде људи гдје посте. Па да нзобличи и осуди такав иост и да иредуиреди истшште ученике Своје од истога, каже им Он: егдл же поститсса , не ако лицелгкри скт^нзфе (Мат 6, 16); и то не стога, што би им тијем хтио забранити да истинито сјетни буду кад носте, јер пост, прави пост без сјете немогуће је и замислити, него с тога, игго прави христјански иосг не треба да тек спољашња сјета показује. Тк1 ж« постаса , каже Спаситељ, полижи главб тво(о и лице ткос оуЛ1К1 и, гако да нс гавишисА чслов ^ екцјл ^ х по = стаса , но Отц^ твоел18, нже втаин-к (ст. 17). И збиља, к чему показивати сјетно лице при пошчењу? зар ради тога, што је тешко иостити? алл тад није никаква врлина оно што се иротиву воље и на силу чини; или зар ради тога само да нас друти виде и да нам се диве? али у таком случају сујета одузимље врлини

сваку цјену и сваки значај — и пост сами нретвара се у грјешно дјело. Да пост наш не буде као ност оних лицемјера, које је Исус Христос онако изобличио, он мора да буде изражен колико у тјелу нашем, толико и у духу; он мора бити иост тјелесни, а уједно и духовни. Постилка врл» тј6 т-кл(сн г к, постилка и д^овн'к, каже нам света наша матер црква. Може неки човјек бити велики иосник, а у исто вријеме бити ! одан свакој страсти; може ностити, а уједно бити частољубив, те ради частољубља, и иоред иошћења свога, чинити дјела Богу мрска. Зар нема данас оннх, који. ће запалити, украсти и слично недјело учинити, а међу тијем најревносније посте сваки пост? А има их много, који су толико изопачени у мислима својима о посту, да држе да им је слободно и недјело неко учинити, само кад се нијесу тобоже омрсили. Осуђујући овакав пост, исто као и лицемјерни, св. писмо жигоше га најоштрије и изобличава га. Ево шта сам Бог кроз пророка Исаију говори онима, који посте, а. који уједно раде ствари, које су Богу противне: „Ишту од мене судове ираведне, желе се нриближити к Богу, те веле, т што ностисмо, а ти нас и не погледа, мучнсмо душе своје, а ти не хтје за нас ни знати ? Али ви кад постите, чините своју вољу и изгоните. све што вам је ко дужан ; ви постите да се препирете н свађате, и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо глас ваш. Таки ли је пост који изабрах да човјек мучи душу своју један дан? да савија главу своју као сита и да стере нода се костријет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? А није ли ово ност што нзабрах: да свежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустпш потлачене, и да изломите сваки јарам ? Није ли да иреламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу ? кад видиш гола, да га одјенеш, и да се не кријеш од свога тијела? Тада ће сијнути видјело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи иравда твоја, слава Господња биће ти задња стража. Тада ћеш призивати Госиода, и Господ ће те чути" (58, 2-9). Вијерни тумач Божје ријечи св. црква наша осврћући се на то што је Бог казао народу своме у староме Завјету. казује оно нама данас то исто: „ Постилјса