Српски сион

Бг. 19-

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 303.

постол^х пр'|лтнк1/ИХ, Еллгобгодцу /их Г осподеки; ИСТИННК1И постх естк злк^а отчбжджјс, коз = держлнје АЗК1ка, Арости (Сложапе, похотен жлбченјг, ог/1лголлн1а, /1жи и к/1атк0г1(нст$* плжЈА, си\-х и)скбд*кннЕ поста истиннкж естк и вллгопрЈАТнкш". Ка се тако влада у вријеме поста, ко таким дјелима духовним прати тјелесии ност, тај може сигуран бити, да ће му иост бити користан души, да ће му Бог милостив бити и да »ће под закриљем свете цркве добити од Бога свако добро. У наше вријеме многи дижу глас свој противи поста, наводећи између другога, како тобоже шкоди здрављу пост. Ја на то ево одмах одговарам, да то није истина; него је то само изговор изњежених или духовно поквареннх људи. Ја не ћу сада да доказујем, јер сви знамо, да је много и много више људи у свијету умрло од неумјеренести у јелу и од пијанства, него ли од пошћења. Не ћу казивати, како лијечниди налажу баш умјереност у јелу и пићу, дакле неку врсту поста, и лијече разним травама човјека, који је неумјереном унотребом јела и пића покварио здравље своје. Навешћу шта нам повјесница и искуство казује. Искуство нам показује, да чувањем умјерености у јелу и пићу, тијем се најбоље и најпоузданије чува здравље своје, и тијем ће најсигурније моћи човјек да дочека дубоку старост. Повјесница пак нам казује, да сви готово без изузетка велики посници, које црква наша као светитеље штује, живјели су много година, иокрај свега тога, што су сав жпвот свој у најстрожијем посту провели. Готово једног од св. пустињака нема, који није 90, па и иреко 100 година доживио. Св. Пафнутије, св. Сава егииатски, св. Јован егиштски по 100 година су живјели. Исто тако и за св. Симеуна столиника повјесница нам„ казује, да је доживио 100 годину, покрај свега мучнога на стубу једном живота свога и непрестанога посга. Први оснивачи калуђерства нашег, познати велики испосници Антоније велики и Павао тивејски, први је 105, а други 113 година живио. Милост Божја дакако помагала је тим св. људима, па покрај свега испосничког живота тако дубоку старост дочекају, али није могуће порећи, да је умјереност у јелу и пићу, и дошљедно умјереност и тишина живота њиховога, другим ријечима, посг тјелесни и духовни да је много томе допринио.

Завршујем. Истакао сам ја потребу и значај поста за нас, и иоказао сам, како смо га дужни чувати и по Божјем закону, и по закону црквеном и по закону нриродном. Показао сам, како нам је пост иотребит и ради спасења душе наше, а и ради очуваља здравља нашег тјелесног на земљи. Показао сам, да пост наш мора бити и тјелесни и духовни, на име, да кад тијелом постпмо, морамо да то чинимо искрено и не лицемјерно, и да тај пост наш морају пратити добра дјела, ако желимо да нам он буде угодан. П ости/мса же, браћо, постомх пр1Атнк1мх и Е/1аго8годнк1/их Господеки, а постАфесд т*к» лесн-к, лостн/иса н д^окшк. Свијесг о нашој природној слабости и зависности нашој од Бога, нека нас расиолаже да постом покажемо поелушност нашу Богу. Свијест о гријешности нашој нека нас побуђује на пост, да очистимо себе од гријеха и да ослабимо у нама силу те наше гријешности. Љубав к Искупитељу нашем, Који је за нас толико страдао, и тежња наша да дионици будемо великога блага, које је данас Христовим васкресењем даровано човјечансгву, нека нас свагда располаже на ност, који нам је толико благотворан и за овај и за онај живот. Многи се од нас огријешио о заповијед о посту, а можда и кроз минули свети велики пост. Покајмо се, који смо то учинили; али не очајавајмо, јер је данас трдпезл исполнена и ,на њу црква данас зове да дођу и воздержници н /гкникш, и иостикшјиса и непостикшшса , а васкрсењем Христовим све је цанас свима проштено. Не очајавајмо, и надајмо се у милосг Божју, да ће нам гријех опростити. Али не злоупотребљујмо стрпљењем Божјим, премда је Бог и лшоготерп^кликх, јер не знамо нп дана, ни часа, када ће нас вјечна Правда пред свој суд позвати. Завјетујмо се, да, ћемо свето чувати закон о посту и тиме се удостојити плодова искупљења нашега, којему је вјенац положен данашњим великим свијетлим празником, који вам празник са архијерејским благословом честптам свима и свакоме из дубљиие срца мога. Лдшнк. У Задру, 1897. године Никод им. епископ.