Српски сион

Б рој 22. „СРПСКИ СИОН.

смо и падаље остали с њима у свези, и то свези духовној, — исто тако и апостоли бјеху само за чае невесели, кад облак сакрп испред очију њихових Господа Сиаситеља, иа се одмах „ вратигив у Јерусалим с рад(ли%у великом" и тврдим увјерењем, да ће Господ, и ако се одвојио од њих данас тјелесно, ппак с њима бити духовпо. У тој вјери утврдио их је сам Снаситељ кад је ракао : Гдје сте два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима. (Мат. 18 20). II ево ]а сам с вама у све дане до свршетка вијека (Мат. 28. 20). Ове ријечи Снаеитељеве бјеху апостолима лозинка, шта и како треба да раде, да нзврше оно дјело, ради кога су позвани у апосголску службу. Ове ријечи бјеху апостолима увјерење, да ће свако лјело, кије опи буду заједнички, братски иредузималп, договорпо и споразумно рјешавали за будуће Хришћане, бити таково, као да га је сам Христос Спаситељ установио. Ове ријечи Сиаситељеве бјеху н апост. пријемницима, ев оцима и учитељима цркве, водиља код сваке установе, која и данас постоји у св. нашој православној цркви. јер су се и они сваки пут сабирали па једпо мјесто, да ријегае ово или оно иитање црквено с тврдим увјерењем, да ]е Христос Снаситељ међу њима и да сам Он невидљиво руководп њихово вијећање. Плодове тпх заједничких састајања ужнва п данас св. наша мати црква са свом духовном дјецом својом. Епо нам „ Символа вјере", који се па свакој литургији код иас гла сно и јасио чита. Њега саставише св. оци. сакупивши се на сабору Никејском, а доиунише на сабору цариградском, утврдшне на нрвом науку о божанству Иеуса Христа, а на другом — пауку о Духу светом. Ту вјеру примила је цијела Христова црква на сва четири краја свијета, ту вјеру држп и данас св. нагаа нравославна црква у свој цијелости својој. — Ено нам, браћо, науке о погатовању иречисте Богородпце, утврђепе коначно на Ш. в. сабору у Еч>есу од прејемиика апостолских са свију крајева свијета. Те иауке држи се и данас св наша мати. црква, и ми славимо и поштујемо пречисту Дјеву Марију као часнију од херувима и славнију без сравњења

С тр . 358.

од серафима. . . И све, браћо, што постоји данас у нашој пркви како на догматичком тако и на каноничком и обредном иољу, — илод је оног међусобног збора„и договора св отаца и учитеља цркве из опога времепа кад су <;ви хришћани сачињавалн једпу Христову пркву. А кад је то тако, иитам вас, би ли се могао ико жив међу нама паћи, који би занесен, било својом учепогаћу, било својим богаством, било другим којим околноетима, понео се хладпокрвно према евојој матери цркви, који бп могао макар за часак носумњати, да у православној цркви немаспасења; који бп могао хладнокрвно гледати насртајена своју матер цркву, који би могао оспорпти, ца православна прква, која води своје поријекло од Христа и аностола, није кадра повести пео род људски бољој и сретнијој будућносги, да није кадра довеети га у оно сретно иристанигите, које је вазиесавши се данае основалац њезин Христос Сиаситељ спремио свпма онима којн га искрено л>убе? Ја. браћо држим, да међу нама таковога члана нема. Е на кад га нема, опда немојмо ии ми тужити г1и жалити, као ијто иису тужили ни жалили ни аиостоли, гато се Хрпстос данас вазнееао, него се сјетимо ријечи Христових, које је казао апостолима: „ Гдје сте два или три сабрани у име моје ту сам ја м>,ђу гтма (М. 18, 20) па се тих ријечи н држимо на сваком збору и договору нагаем. Ако дођемо у цркву, дођимо ради молигве а не радн разговора или пре краћења времена; ако дођемо у школу радп рјегаавња црквених, гаколских или опћинских с/гвари, рјешавајмо их мудро п обзнрно, без иједне искре себичности, при страеиости, Ћ пи ио бабу ни ао стричевима, ве& ио правди Бога истинота ." Ако смо код куће у иородицн, у тој нагаој домаћој цркви, сјетпмо се да је и ту Христос Спаситељ па ее владајмо по његовим заповједима. а п своје млађе томе учимо. Тако су живјели апостоли па је и Господ био увнјек с њпма, а зато су и могли ироиијети науку његову ио цијеломе свпјету. Тако еу живјели и етари Хришћани, па је и с њима Господ увијек био, иа зато су и могли не само издржати све