Српски сион

С ТР 432

„СРПСКИ

СИОН\

Б Р . 27.

гоизволела љубазно примити подворења свештенства, војничког часништва, градског поглаварства, котарског суда, автономног чиновништва, Новосадске и Карловачке гимназије и других корпорација. Од високопреосвештених еиископа су сви у Карловци осим високопреосвештеног г. епископа Темишварског, који се налази на лечењу у Русанди Меленачкој.

Карловци, 29. јуна, 1397. У 3 / 4 11 кренула се Његова Светост са високонреосвештеним еиископима, праћени од дворског и.осталог свештенства, из патријарашког двОра у саборницу, која је сад нриређена у великој гимназијској дворани. Његова Светост заузе председничко место и поздрави саборске посланике овим говором: Вслештована Госиодо! У свечаном тренутку овом, кад вас као духовни старешина, као патријарх и нредседник црквено-народног сабора нашег, око себе'* сакупљене видим; част ми је преосвећена. частна и поштована госиодо народни заступници, свесрдном и искреном добродошлицом поздравити вас, и уједно замолити: да у свечаном трепутку овом, кад нам срца у ошптој радости пливају, кад се жеље свију нас уједпо сливају, да свемогући Господ благослови, да са данашњим даном сипе сунце ленше среће но цркву и народ наш; и кад иам се душа са вером и надом на бољу будућиост к' Престолу Свевишњега узноси, — одбацимо све оно, што нам леној слози и општем споразуму на путу стоји, па као сипови једног Оца небесног, и синови једног оца земаљског, употребимо згодпу ову прилику, да тај жељени споразум и слогу постигнемо, како би предстојеће нам велико и животно дело по цркву н народ наш већ једном у иожелани ред довести и срећно докончати могли. Са тим искреним осећајима, и у то име поздрављајући долазак и састанак овај наш из дубине душе своје — нозивам вас и молим, да изволите из средине своје једно изасланство изабрати, које ће Његову Преузвишепост г. кр. Поверепика у средину нашу нозвати и овамо допратити. (Живио!)

У изасланство буду изабрани по два иосланика из сваке епархије. Изабрано изасланство под водством впреосвеш. г. епископа Вршачког, одлази и враћа се у Сабор са преузвишеним г. кр. Повереником, којем иочасна комианија пред гимназијском зградом на пијаци ода.је прописану почаст. Љегова Преузвишеност г. кр. Повереник улази у саборницу дочекан са бурним „живио". 3 узима место под балдахином и на мађарском језику изговори ове речи: Поитована Госиодо! Његово царско и апостолско краљевско Величанство, наш Господар најмилостивији, благоволио је својом, дана 20. маја 1897. у Будапешти даном, превишњом одлуком именовати ме за краљевског Повереника за српски православни народно-црквени Сабор, који је за данашњи дан сазван. Поводом тим дајем, да се прочита најмилостивија превишња исправа и нозивам Вас, да исту са исто онаким хомагијалним поштовањем саслушате, са каковим сам ја исту примио. Секретар кр. Повереника г. Павле Јоановић чита на мађарском Језику овај превишњи отпис: (Изнутра) МИ ФРАНЦ ЈОСИФ ПРВИ. 1То милости Боисјој цар австријски. краљ чешки и т. д. и апостолски Краљ угарски. Љубазни Ђерни! Данашњега дана изданом одлуком Својом дозволили смо најмилостивије, да православни српски архиепископ-митрополит-патријарх сазове у Карловце православпи српски народно-црквени сабор на дан 11. јулија (29. јунија) ове године. ТСраљеваснм Повереником (Јвојим на овај сабор на иредлог угарског Нашег министра-нредседника најмилостивије именујемо Твоју Верносш и поверавамо Својем министру-председпику, да Твојој Верности даде потребна упутства. Којем у осталом остајемо са краљевском милошћу стално наклоњени. Дано у Будимпешти, 20. маја 1897. године. Франц Јосиф с. р Б. БанФИ с 13.