Српски сион

В Р . 27

,СРПСКИ СИОН".

С тр . 433.

(С поља) Бр. 8955 м. ii. Нашем љубазном верном, бароиу Федору НиколиЛу од Рудпе , Нашем иравом тајном саветнику, наследном члану великашкога дома угарског земаљског сабора, витезу Нашега реда гвоздене круие првога стенена. У Будимшити. (М. П.) Исти превишњи отпис чита народно-црквени секретар г. Др. Лаза Секулић на српском језику. После прочитаног превишњег отписа нрочитао је нреузвишени кр. комесар овај говор: За одличну и своју срећу сматрам што ме је Његово Величанство наш нремилостиви Го\шдар и Краљ у овој важној прилици, одвеликог — шта више неизмереног — замашаја но живот српсае народне православне цркве, одликовало Својим п]>евишњим поверењем, јер услед тога могу и ја, — који истом српском народу прииадам, исту православну веру исповедам, коју и ви, поштована господо, — допринети, да очинско старање Нзегова Величанства што га посвећује своме верном српском народу, уроди жељеним плодом. Но сматрам и вас за сретне, поштована госиодо, који сте — добивши поверење српскога народа — позвати, да верношћу и иоданичком оданошћу остварите мудре тежње нашег искрено љубљенога Краља, и да тиме на столећа зајемчите српској православној цркви автономију, што је столећима жудно жељена. У пуној нади, да ће номоћу Божјом наш заједнички рад успешан бити, дајем израза и том уверењу своме, да ћете имавши у виду, при своме раду, земаљске законе и наше уредбе — и делом носведочити, да сте проникиути осгћајем најтоилије благодарности нрема небројено пута поновљеном милостивом старању ЕВегова Величанства нашег најмилостивијег апосголског Краља. ЕБегово царско и апостолско краљевско Величанство наш премилостиви Госиодар и Краљ Фрања Јосиф Први Живио! Живио ! Живио!

И сада проглашујем за ОТВОрен српски народни сабор, што је за данашњи дан сазван. Спомен превишњег имена Његова Величинства и у овом говору био је ираћен са бурнвдг усклицима и носланика и публике. Говор Његове Нреузвишености бивао је ирекидан на вишо места такођер са усклицима „живио." После овог говора Његове Иреузвишености ! упутила је Његова Светост иатријарх и председник Сабора на кр. Повереника ове речи: Преузвишенџ Готодиие кр. Поеерениче! Племенито, узвишено и милостиво срце ХВегова царског и Апостолског краљевског Величанства најмилостивијег Господара и Краља нашег Франца ЈосиФа I., било је свагда иа и данаске јесте извор неисцрпљене милости по свету православну цркву нашу и верно одани му народ српски. Поред небројених доказа највише милости, са којима је св. православна црква наша и верно одани народ српски, као тонлим и неугасимим сунчаним зрацима обасипаи бивао, блиста се и овај данашњи свечани чин, који је ЕБегово царско и Апостолско краљевско Величанство милостиво одобрити благоизволело. Па као што је свагда највишој милости ГВегова царског и Апостолског краљевског Величанства, верно одани му народ српски са благодарношћу и непоколебивом верношћу и лојалношћу на сусрет излазио; тако и данас сакупљени овде епископи и иосланици народа српског, благодаре у најдубљој понизности на превишњој милости овој, ио којој нам се дозвољава жељно очекивани састанак народно-црквеног Сабора нашег, ради уређења народно-црквених и просветних потреба наших. Па као што смо свагда на нашим Саборима са највећом готовошћу, поверењем и дубоким иоштовањем заступницима освећене особе Његова Величанства на сусрет излазили; тако и сада излазимо са неограниченим поверењем и дубоким поштовањем Вашој Преузвишености, као кр. Поверенику на сусрет. препоручујући себе и свој рад високом благоволењу Вашем, и кличући из дубљине душе наше: Да живи Његово